Кућа Добрих Вести

Login

Мали рај на југу Србије - Власинско језеро

Оцените овај чланак
(10 гласова)

fiksnavlasinaВЛАСИНА - Понекад, али заиста само понекад, човек може да створи лепоту једнако или чак успешније него природа сама. Још када се удружи с природом, када искористи све оно лепо што му она несебично пружа и када се потруди да не наруши њен склад и равнотежу и када постигне хармонију у којој се преплиће све оно савршенство, божанско и људско, онда, претпостављам, тек онда настаје рај, и на земљи. Онакав, какав је почео да се ствара средином прошлог века градњом акумулационог језера на Власинској висоравни, на 1210 метара надморске висине.

Власинско језеро је највеће вештачко планинско језеро и на највећој надморској висини од свих српских језера.Има разуђену обалу, 36 километара (км), која окружује површину од 16,5 км. Дугачко је девет, а на најширем месту широко 3,5 км, просечне дубине 10, а највеће - 35 метара. У њега се уливају Власина, Врла, Јерма, Божичка, Лисинска и Љубатска река, Стрвна и Чемерница, са све својих 110 притока, планинских потока и речица, доносећи му сваког минута два кубика воде.

 

Претежно је мирно и ретко таласи на њему достижи висину од пола метра. Спада у прохладна језера - средња годишња температура воде је девет степени целзијуса, максимална средња месечна је у августу- 18 степени. Летњих дана на њему је могуће купање, а зими, када тепература воде достиже и средњу месечну температуру од 0.9 степени, на њему се створи лед и до 40 сантиметара дебљине, што је душу дало за клизање.

 

На језеру постоје два острва- Страторија, постојеће острво још у Власинском блату, и Дуги дел, полуострво пре изградње бране. На њима могу да бораве само научници, који проучавају овдашњи биљни и животињски свет.

                     vlasinaxn

Пловећа острва, дар природе и атракција Власинског језера

Некада се на месту језера налазила тресава, највећа у Србији, настала спирањем речних токова, названа Власинско блато, помињана још у 18. веку. Између местимичних водених површина расли су шевар и трска и извирала је река Власина. Тако је створена мочвара, на појединим местима испуњена живим песком, дугачка 20 километара.

Онда је, 1949. године, на месту истицања Власине из Власинског тресетишта, саграђена акумулациона брана и до 1954. године напуњена је са 165 милиона кубних метара воде.

 

Делови тресета, који се откинуо са новообразованог дна језера, испливали су на површину и постали такозвана пловећа острва- испрва су чинили трећину самог језера да би, "човековим дејством", до сада опстало само неколико њих.

Користили су их најпре мештани околних села, као тресет или ђубриво, а онда је чак једно време врањански "Симпо" отворио погон у којем је млевен и пакован тресет за продају широм земље.

 

Тренутно, пловећа језера, на којима је у међувремену изникао богати биљни свет, наменски су везана и тако скрајнута од оних који у њима уместо лепоте виде само ђубриво за своје биљке. Чекају се нека боља времена, па да се реализује пројекат ревитализације и одговарајуће припреме ових језераца за наставак њиховог плутања по Власинском језеру, на задовољство свих посетилаца који у њима виде само лепоту и дар природе.



Заједничким снагама за Власину

Е такво лице Власине, које је човек створио заједно с природом, али и успео да га наруши, и то сам, последње три године се полако умива и дотерује, захваљујући заједничком пројекту Програма Уједињених нација за развој (UNDP), Владе Србије, Општине Сурдулица и Кока-кола система.

                kaficxn

Кренуло се од дефинисања визуелног идентитета Власине, изградње веб сајта, обележавања пешачких и бициклистичких стаза. Набављено је возило за посебне намене у тешким временским условима, а у току је и постављање туристичке сигнализације на свим путним правцима.

 

Едукује се локално становништво у области туризма, а у току је и лиценцирање и едукација ренџерске службе. Недавно је отворена и локална пијаца, на којој ће становници околних села и занатлије из оближње Сурдулице моћи да пласирају своје производе - воће и поврће и прерађевине од њих, ручне радове, мед, занатске производе...

 

Еко туризам на делу

Еко туризам на делу, како је речено приликом недавног отварања сезонске пијаце, што је била и прилика да се новинари упознају са лепотама, потенцијалима и свиме што Власинско језеро нуди.

 

Место за одмор, рекреацију и уживање. Пешачење, клизање, планинарење, купање, сунчање, сакупљање лековитог биља, шумских јагода, боровница...За слушање цвркута птица, посматрање праћакања риба над прозирно-плавом водом језера, за риболов, вожњу чамцем...

Мир за душу, лепота за око.

 

Мали рај на земљи, а тако близу. Када се с магистралног пута Београд-Атина скрене код Владичиног Хана, преко Сурдулице се до Власинског језера стиже после 32 километра.Од Лесковца, преко Власотинца и Црне Траве, треба прећи 67 км. А вреди, сваки пређени километар, ма одакле да сте кренули.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 28 август 2014 10:46
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија