Кућа Добрих Вести

Login

Сећање на пољског научника Лудвига Хиршфелда

Оцените овај чланак
(3 гласова)

maticnaБЕОГРАД - Амбасада Пољске у Србији и Српско лекарско друштво у Београду данас организују  свечани скуп посвећен сећању на великог пољског научника Лудвика Хиршфелда (1884-1954), поводом 130 година од његовог рођења и 70 година од смрти.


Окупљене ће поздравити председник Српског лекарског друштва академик Радоје Чоловић и амбасадор Пољске у Србији Александер Хећко, док ће др Зоран Вацић говорити о српским годинама Лудвика Хиршфелда. Биће приказан и документарни филм Лудвик Хиршфелд,у продукцији ТВП Вроцлав.


Лудвик Хиршфелд је био познати лекар, имунолог, микробиолог и бактериолог, који је 1950. године номинован за Нобелову награду,
Др Хиршфелд, доцент за бактериологију на Медицинском факултету у Цириху је био и човек великог срца који је током Првог светског рата (1914-1918) дошао у Србију 1915. године да би помагао у борби са опасном епидемијом тифуса и бациларне дизентерије.

 poljska

Др. Хиршфелд и његова жена докторка Хана су организовали прве микробиолошке лабораторије у Србији и образовали бактериологе. У Ваљеву је остало записано да је за сузбијање епидемије пегавог тифуса највећи значај имао долазак др Хиршфелда.
Лекар и научник је био међу оним прегаоцима човекољубља који су били посвећени хуманости, без политичких мотива и материјалних побуда. Као мотив за свој боравак у Ваљеву је навео: "Није тамо било раскоши швајцарске клинике, али је у нама треперила нека снажна нота братства. Ни за тренутак нисмо зажалили добровољно напуштене швајцарске палате."


Хиршфелд је са супругом прошао са српском војском целу Голготу преко Албаније и до краја рата остао као бактериолог и хигијеничар српске војске. У болници за заразне болести у Солуну открио је бацил "Salmonella paratyphi" C, који данас називају "Salmonella hirszfeldi."


Др. Хиршфелд је после рата, до 1920. остао у Београду, а потом се вратио у родну Пољску, где је постао наставник Државног варшавског универзитета. За своје заслуге добио је почасно држављанство и почасни чин пуковника Српске војске.


Лудвик Хиршфелд написао и да “у односу према заробљеницима међу Србима није било ни трага мржње, већ су се напротив према њима односили на начин дубоко човечански.”

poljska2

Када је нацистичка Немачка освојила Пољску 1939, Хирсзфелд, Јеврејин преобраћен у католичанство је био уклоњен са свих положаја. Понуђено му је неколико научних места у иностранству, али је он одбио и остао у Варшави. Заједно са женом и ћерком је био 1941. послат у јеврејски гето. Дан пре него што је требало да Хиршфелди 1943. буду послати у концентрациони логор, успели су да побегну из гета. Потом су живели у тајности по малим селима у централној Пољској где им је ћерка умрла од туберкулозе.


После Другог светског рата је др. Хиршфелд постао заменик ректора Лублинског универзитета, а потом и први декан Пољске медицинске школе на Вроцлавском универзиту. Године 1954. је основао Институт за имунологију и експерименталну медицину при Пољској академији наука који је назван по њему.


Др. Хиршфелд је добио многа признања, поред осталих и почасне докторате универзитета у Прагу (1950.) и Цириху (1951.). Написао је готово 400 радова на немачком, француском, енглеском и пољском језику, многе у сарадњи са другим добро познатим научницима, као и са супругом.


Објавио је књигу „Историја једног живота“ у којој је изнео и сећања на боравак у гету.


Свечани скуп ће почети у 18 часова у Дому лекара - задужбини др Стевана Милосављевића, Краљице Наталије бр 1. и 3.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 новембар 2014 16:16
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија