Окупљене ће поздравити председник Српског лекарског друштва академик Радоје Чоловић и амбасадор Пољске у Србији Александер Хећко, док ће др Зоран Вацић говорити о српским годинама Лудвика Хиршфелда. Биће приказан и документарни филм Лудвик Хиршфелд,у продукцији ТВП Вроцлав.
Лудвик Хиршфелд је био познати лекар, имунолог, микробиолог и бактериолог, који је 1950. године номинован за Нобелову награду,
Др Хиршфелд, доцент за бактериологију на Медицинском факултету у Цириху је био и човек великог срца који је током Првог светског рата (1914-1918) дошао у Србију 1915. године да би помагао у борби са опасном епидемијом тифуса и бациларне дизентерије.
Др. Хиршфелд и његова жена докторка Хана су организовали прве микробиолошке лабораторије у Србији и образовали бактериологе. У Ваљеву је остало записано да је за сузбијање епидемије пегавог тифуса највећи значај имао долазак др Хиршфелда.
Лекар и научник је био међу оним прегаоцима човекољубља који су били посвећени хуманости, без политичких мотива и материјалних побуда. Као мотив за свој боравак у Ваљеву је навео: "Није тамо било раскоши швајцарске клинике, али је у нама треперила нека снажна нота братства. Ни за тренутак нисмо зажалили добровољно напуштене швајцарске палате."
Хиршфелд је са супругом прошао са српском војском целу Голготу преко Албаније и до краја рата остао као бактериолог и хигијеничар српске војске. У болници за заразне болести у Солуну открио је бацил "Salmonella paratyphi" C, који данас називају "Salmonella hirszfeldi."
Др. Хиршфелд је после рата, до 1920. остао у Београду, а потом се вратио у родну Пољску, где је постао наставник Државног варшавског универзитета. За своје заслуге добио је почасно држављанство и почасни чин пуковника Српске војске.
Лудвик Хиршфелд написао и да “у односу према заробљеницима међу Србима није било ни трага мржње, већ су се напротив према њима односили на начин дубоко човечански.”
Када је нацистичка Немачка освојила Пољску 1939, Хирсзфелд, Јеврејин преобраћен у католичанство је био уклоњен са свих положаја. Понуђено му је неколико научних места у иностранству, али је он одбио и остао у Варшави. Заједно са женом и ћерком је био 1941. послат у јеврејски гето. Дан пре него што је требало да Хиршфелди 1943. буду послати у концентрациони логор, успели су да побегну из гета. Потом су живели у тајности по малим селима у централној Пољској где им је ћерка умрла од туберкулозе.
После Другог светског рата је др. Хиршфелд постао заменик ректора Лублинског универзитета, а потом и први декан Пољске медицинске школе на Вроцлавском универзиту. Године 1954. је основао Институт за имунологију и експерименталну медицину при Пољској академији наука који је назван по њему.
Др. Хиршфелд је добио многа признања, поред осталих и почасне докторате универзитета у Прагу (1950.) и Цириху (1951.). Написао је готово 400 радова на немачком, француском, енглеском и пољском језику, многе у сарадњи са другим добро познатим научницима, као и са супругом.
Објавио је књигу „Историја једног живота“ у којој је изнео и сећања на боравак у гету.
Свечани скуп ће почети у 18 часова у Дому лекара - задужбини др Стевана Милосављевића, Краљице Наталије бр 1. и 3.
Извор: Кућа добрих вести