Стевић признаје да, када је остао у дургој групи на брдском циљу на Банстолу, није више било тактике:
- Све се претворило у битку за опстанак у жутој мајици Вестерн унион САП.. Јурили смо групу и ухватили је последњим атомима снаге, а ја још не могу јасно да  у глави „одмотам филм“ са последњег пролазног циља у Новој Пазови где сам освојио секунд бонификације за треће место што је и одлучило победника. Хвала, још једном, возачима Тушнада али и свим српским бициклистима и тимовима на трци на подршци. Моја жута мајица је и њихова.Честитам и организаторима, на доброј организацији. Стаза је била као за мене, најављивао сма да ћу ићи на победу, али да сам знао да ће бити овако паклено – можда бих био мањи оптимиста. Ову трку никада нећу да заборавим...
На реду је државно првенство 21. и 22. јуна, браните титулу у вожњи на хронометар?
- Има доста времена да предахнем, што је сада најважније. Да ли ће бити нових титула, остаје да се види.  У јулу Тушнад стартује на две јаке трке „Око Румуније“ и „Сибуи тур“ где ћемо „јурити“ добре пласмане јер  су оне веома важне због спонзора.
У септембру вас чекају „кинески изазови“?
- Учествоваћемо на две трке категорије 2.1 „Око Кине“ 1 и „Око Кине“ 2  од 7. до 12. септембра и од 15. до 23. септембра. Лане сам имао једно пето и једно девето место у етапама, није било баш најсјајније, ове године идем на боље пласмане. Што се тиче Шампионата света до 22. до 29. септембра у Тоскани, велики је проблем да ли ћемо успети да сакупимо довољно бодова да пријавимо возаче за елиту. Чак и да успемо, нећу сигурно стартовати јер је стаза претешка. Чим сам видео да се пријавио Нибали, који не вози на таквим такмичењима на лакој стази, а да су отказали сви „брзи“ бициклисти, знам да то није за мене јер ће бити најмање 2.000 метара укупног успона.
Стевић у каријери на трци „Кроз Србију“ има две победе 2001. и 2013. и  достигао је, од српских бициклиста,  Радоша Чубрића (1965. и 1970), Рајка Чубрића (1988. и 1989), Сашу Гајичића (1997. и 2001) и Александра Никачевића (2000. и 2002).  И даље је нерикосновен Микош Рњаковић (1985, 1990, 1991, 1996),
Стевић  има укупно  13 постоља у етапама  у девет учешћа – једно прво,  четири друга и осам трећих места. Први пут стартовао је на трци „Кроз Србију“ 2000. и заузео 43. место у генералном пласману. Већ 2001. је био 13, а 2002. десети када се први пут попео и на постоље у етапи. Био је два пута други у трећој и шестој етапи.
Пето место у генералном пласману имао је 2005.  када је победио, први и једини пут у каријери, у етапи на „Кроз Србију“ , шестој у Ваљеву. Имао је и два трећа места у другој и четвртој етапи.
 Био је пети и 2009. док је трку 2010. завршио на 28. месту.
Прву победу у генералном пласману остварио је 2011. уз два постоља: други у трећој и трећи у другој етапи.
Прошле године био је 37. иако је имао три трећа места у етапама - првој, другој и петој.
 Ове године је поново победио у генералном пласману и три пута се пео на постоље у етапама – други у трећој етапи и два пута трећи у четвртој и петој.
Освојио је белу мајцу за најбољег  бициклисту до 23 године 2002.
Српски бициклизам је на овогодишњој трци имао првог (Стевић) и последње пласираног бициклисту у генералном поретку (Голубовић, 103). Од 21 српског возача који су стартовали на 53. трци „Кроз Србију“, пласмане је забележило 15 и то: 1. Стевић (Тушнад), 9. Габор Каса (национална), 19. Јован Зекавица (национална), 38. Есад Хасановић (Раднички), 43. Марко Станковић (ЦЦН Металац), 44. Горан Шмелцеровић (Раднички), 50. Небојша Јовановић (Раднички), 52. Марко Даниловић (национална), 53. Стефан Стефановић (Фестина), 54. Милош Борисављевић (национална), 55. Дејан Марић (национална), 73. Марко Полумирац (ЦЦН Металац), 77. Никола Козомара (Раднички), 100. Дејан Видковић (Фестина) и 103. Ото Голубовић (Раднички).
- Зекавица, Даниловић, Стефановић, Борисављевић, Марић, Полумирац, Козомара, Голубовић... имају мање од 23 године. Српска бициклистичка младост је положила први испит на путу ка Рију – рекао је селекор Радиша Чубрић.- Сигурно ће дебитанти упамтити ову трку, не само зато што су стартовали и завршили већ и због невероватних избуђење кроз које смо сви прошли.  И то је оно што у бициклизму зграби човека и не пушта га до краја живота...
Од четири српска тима, три су забележила екипни пласмане: 5. Србија – национална, 14. Раднички Крагујевац и 21. ЦЦН Металац Краљево. Стартовало је  у Нишу 11. јуна 119 бициклиста у 24 екипе са возачима из 24 земље. На циљ у Београд после шест етапа кроз  Ниш, Бор, Кладово, Пожаревац и Сремску Митровицу стигла су 103 возача и 21 екипа. Укупна дужина је била 850,6 км.
Трка је вожена путевима римских царева,  под високим покровитељством председника Србије Томислава Николића под слоганом „Туризам, култура и бициклизам„ поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта.

Извор: Кућа добрих вести