Кућа Добрих Вести

Login

Никола Милошевић – од идеје до победе

Оцените овај чланак
(13 гласова)

Nikola11БЕОГРАД - Свима са идејом препоручујем да учествују на неком старт ап викенду (startup weekend) или неком сличном догађају и ту потенцијалним инвеститорима представе свој пројекат, јер већ после тога знаће, победили или не, да ли је вредно развијати идеју даље, поручује млади Никола Милошевић.

У сусрет данашњој конференцији "Startup Standup” у Београду, на којој ће се међународном инвеститорском жирију представити шест најперспективнијијх српских ИТ стартап-а (start up), представљамо Николу Милошевића, идејног творца пројекта “Бренд чек” (Brand Check), који је недавно са својим тимом победио на првом стартап викенду (Startup Weekend Belgrade) у Србији, одржаном на Краљевском двору.
Вођа победничког тима (тим лидер) и аутор ове идеје – нове иновативне верзије прес клипинга у правцу подстицања “емотивног брендирања” робних марки на тржишту, 26-годишњи Никола Милошевић изјавио је за “Кућу добрих вести” да му је овај први старт ап викенд на коме су учествовали изузетно пуно значио.

Од искусних професионалаца – ментора и тренера, који су током тог викенда својим стручним знањима помагали сваком од укупно 12 тимова, да на најбољи начин сагледају и представе своју идеју, заиста смо пуно научили. Нарочито у области маркетинга и бизниса, односно, како да на најбољи начин пласирамо своју идеју на тржишту, предочио је Милошевић.

 

Од Братиславе до победничке идеје

 

“Кућа добрих вести”, која је на почетку тог стартапа изабрала да подржи идеју и тим који је на првом стартап викенду однео касније победу, жели да јавности представи младе учеснике тог надметања пред међународним инвеститорима.

Наравно, почињемо са вођом и идејним творцем пројекта “Бренд чек” Николом Милошевићем, рођеним 1986. године у Братислави у Словачкој, одакле му је мајка, тренутно запосленим у компанији “Prelovac media” у Београду.

На питање наших интернет новина о животном путу, у кратким цртама, Никола предочава да је завршио основне и мастер студије на Електротехничком факултету (ЕТФ), Универзитета у Београду.

“Моја мастер теза се бавила машинским процесуирањем природног језика, односно правио сам сентимент анализатор за српски језик (колико је мени познато првом), који је касније постао технолошка позадина и нашег пројекта на поменутом Startup Weekend-u”.

Поносан сам, такође, додао је он, и на то што сам оснивач OWASP (Open Web Application Security Project) локалне заједнице у Србији, Open Source  организације која се бави безбедношћу на интернету.

Искуство по различитим фирмама кренуо сам да стичем од друге године факултета, када сам почео да радим part-time за једну прилично велику компанију која је развијала софтвере за банке. Касније сам радио у једној немачкој компанији у којој сам развијао софтвере за мерење и оптимизацију мобилних мрежа, а тренутно радим у компанији “Prelovac Media”.

 

Зашто си изабрао баш то занимање?

 

Одувек сам волео мозгалице. Као дете волео сам да правим различите ствари од Лего коцака, са породицом смо често играли многе игре које су захтевали интензивно мозгање и концентрацију. Тако да је инжењерски посао вероватно нешто што се само показало, иако сам имао момената када сам хтео да упишем филозофију или астрофизику, али због тога што то нису перспективне области ипак сам се одлучио за ЕТФ.

Када се бира школа, такође мора да се направи нека врста бизнис плана, односно човек се мора запитати шта ће радити након што школу заврши. Током средње школе и факултета нарочиту пажњу привукли су ми рачунари, јер су инжењерска област у којој можете саградити фантастичне ствари на вашем рачунару, односно без великог улагања (ако се изузме ваше време и улагање у знање, али свакако не морате ништа платити посебно).


Шта те је подстакло да урадиш победнички пројекат - одакле баш таква идеја?

 

Отприлике две недеље пре startup weekenda био сам на једном догађају где сам имао прилике да разговарам са женом која ради у једној маркетиншкој агенцији. У једном тренутку је говорила како нуде прес клипинг (press cliping), шта то подразумева и на који начин то они раде. Из приче ми је деловало да осим за штампана издања није заиста потребно имати људе који раде мануелно одређене ствари, већ је могуће много тога оставити машини и аутоматизовати.
Претражио сам интернет и схватио да иако технологија постоји, бар у академским радовима, а и у многим паметним системима које користимо, сервис који би такво нешто пружио не постоји. Разговарао сам са још неколико пријатеља, који раде у маркетиншким агенцијама, или у организацијама које организују одређене догађаје и свима се идеја свидела. Након те валидације, било је време тестирати је и пред људима који су искусни у бизнису, па је тако идеја доспела на startup weekend, где је разрађена и проширена и уз помоћ мог сјајног тима је настао Brand Check.

 

Kакви су ти планови за даље, шта си све научио на старт ап викенду и шта би у вези таквих и других сличних догађаја препоручио другим младим људима и свима који имају неке идеје?

 

Разрадићемо идеју још мало, вероватно ускоро кренути и да програмирамо. Пријавили смо се на SeedCamp, где ћемо, такође, презентовати идеју. Волео бих да се све то реализује, јер заиста мислим да има потенцијала.

Стартап викенд и слични догађаји су јако добра школа, бар се то показало у нашем случају. Мислим да свако ко бар размишља да некад оснује бизнис треба да је прође. Научиће, између осталог,  како да валидира производ који је смислио, како да га пласира на тржиште, како да процени цену реализације... Без ових знања је јако тешко направити успешан производ, ако не и немогуће. Такође, полазници науче да валидирају прво са собом производ, где прво морају критички да погледају производ и тржиште и да расчисте са собом да је то сјајан производ.

Оно што је најважније учесници добију повратну информацију од искусних људи који имају иза себе неколико успешних послова, да ли је та идеја добра или не. Тако да ја свима са идејом препоручујем да учествују на неком сличном догађају и представе ту идеју, после догађаја знаће, победили или не, да ли је вредно развијати је даље.


Шта би за тебе била добра вест у твом животу и будућем раду?

 

Добре вести су увек у малим стварима и има их много око нас. Оно што је генерално проблем са људима да пусте да их лоше вести окупирају више него добре. Тако нешто не би смело да се догађа и треба свако да тежи да посматра живот са позитивне стране. Да је данас изашло на истоку сунце је довољно добра вест.

 

Три првопласирана тима

У победничком, младом четворочланом тиму тог стартап-а, који је од 22. до 24. марта ове године одржан на Краљевском двору, били су програмери Никола Милошевић и Малиша Пушоња, софтверски инжењер Дејан Чанчаревић и Сенка Зубић.
Друго место тада је припало идеји “Старт Ап ми” (Start app me), у чијој су реализацији учествовали Адриан Пика, Габор Циприан, Ненад Бибић, Данијела Васиљевић и Бобан Лапчевић.
Према мишљењу престижног међународног петочланог “судијског” тима, трећу позицију освојила идеја “Идемо заједно” (Wi go together) коју су представили Марко Ћирковић, Филип Миленковић, Влатко Чанев, Анастасија Акинова, Денис Хати и Стефан Јосимов.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 07 април 2013 10:48
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија