Београдски симпозијум о настави историје, под називом „Разоружавање историје“, биће одржан трећи пут за редом, а први пут на регионалном нивоу 11. и 12. априла 2024. године у Београду, у оквиру обележавања 75. годишњице Савета Европе и након Треће годишње конференције Опсерваторије за наставу историје у Европи.
„Наполеон“ Ридлија Скота приказује вртоглави успон и стрмоглави пад француског императора Наполеона Бонапарте, осликан и кроз призму његовог односа са једном женом коју је волео – чувеном Жозефином.
Етнографски музеј ће бити домаћин руском редитељу Андреју Кравчуку, који ће после пројекција своја два нова филма разговарати с публиком 28. и 29. октобра, у оквиру манифестације Дани Ермитажа у Србији.
Свечана премијера филма „Што се боре мисли моје“ у режији Милорада Милинковића биће одржана у петак, 15. септембра у 20 часова у Крагујевцу (Шумадија Сајам). Пројекција филма, уз присуство глумаца и ауторске екипе, биће уприличена поводом обележавања двестоте годишњице од рођења Кнеза Михаила Обреновића.
Остати вечан, привлачно звучи, зар не?А само појединима, изузетнима, то крене за руком.
Аустријски културни форум Београд и Центар за промоцију науке у четвртак, 27. априла, у 19 часова, организују први у низу разговора у оквиру „Аустријско-српског научног кафеа“ на тему: „Археологија и генетика – најсавременији увиди у рану историју средњег века“.
Наставак првог дела:
Казахстан је девета држава по величини на свету. Простире се на копненој маси од 2.724.900 квадратних километара (км2) што је равно површини Западне Европе. Најпространија је земља на свету која нема природан излазак на мора.
Други београдски симпозијум о настави историје: „Историја и култура сећања Европе: 60 година француско-немачке сарадње“ у организацији Француске амбасаде одржаће се у четвртак, 23. марта са почетком у 14 часова.
Новак Ђоковић, најбољи тенисер света, закорачио је у 378. недељу као број један чиме је постао апсолутни рекордер надмашивши легендарну Штефи Граф која је на челу табеле провела 377 недеља.
Љубитељи историјских романа су одабрали – од Персије преко древне Фиренце до модерне Русије – приче о херојству и подвижништву, неустрашивости и амбицији, фаталној љубави, политичким интригама, ривалству и легендарним и помало заборављеним личностима, оживљеним у делима врхунских аутора. Ово су драгуљи историјске фикције у којима сте, упркос временском јазу, пронашли делић своје душе.