На почетку - само у Немачкој, да би се убрзо продајна мрежа проширила по целој западној Европи, свуда где има српског расејања жељног да чује информације из ратом захваћене бивше заједничке државе Југославије.

Овај значајан јубилеј, поготову када је реч о штампаном медију, ,,Вести" су  поделиле и са колегама из београдских редакција када им се на конференцији за медије обратио оснивач и председник Компаније Nidda Verlag (Нида Ферлаг) Душан Видаковић.

Новине су покренуте као одговор на санкције и стравичну медијску блокаду и дезинформације које су постојале на Западу када је реч о Србима.

Ни од српске, ни од немачке државе, где је регистрована издавачка кућа Nidda Verlag ,,Вести" не добијају никакву финансијску помоћ, већ све постижу искључиво сопственим средствима.

Видаковић je испричао новинарима и како је својевремено одбио понуду од милион долара.

Непоткупљива објективност

Било је то у време када су ,,Вести" биле најтиражније, а на власти био Слободан Милошевић. Тада му се обратио представник Сорош фондације и уз речи хвале о професионалности листа понудио милион долара донације!

Питао сам га која је противуслуга за толике паре. Рекао ми је да не очекују ништа, али сам му узвратио да ми не вређа интелигенцију. Хоћете да усмеримо стреле према Слободану Милошевићу? И он ми је то потврдио. Одговорио сам да то не могу да прихватим, јер ја јесам резервисан према Милошевићу, али ,,Вести" не могу бити против њега за туђ рачун, испричао је Душан Видаковић.

Сви остали, и Хрвати и Муслимани, имали су своје новине. Наши Срби нису имали прилику да читају шта се заиста дешава у отаџбини, док су, истовремено, сви тамошњи западни медији већ увелико кренули да Србе карактеришу као агресоре. Тако смо кренули у веома тешким условима, а захваљујући нашој доследној и независној уређивачкој политици, није се на много боље променило ни до сада - рекао је Душан Видаковић.

После ,,Политике" и ,,Вечерњих новости", ,,Вести" су дневни лист на српском језику који има најдуговечнији век трајања.

Колики су утицај и поверење код читалаца новине постигле говори и податак да су и према немачким изворима ,,Вести" на другом месту по читаности, када је реч о листовима које се обраћају странцима на раду у Европи, одмах после турског ,,Хуријета".

Можда смо сада и на првом месту, иако је турска дијаспора бројнија, јер је долазак Ердогана поделио Турке, приметио је Видаковић.

Кумство за сва времена

Како је издавачка кућа која објављује најпознатије српске дијаспорске новине добила име Nidda Verlag, открио је њен оснивач. Предузеће је регистровано у једном малом месту крај Франкфурта у којем тече речица Нида.

Тако је Душко Видаковић дошао на идеју да тако именује издавачку кућу, док је ,,Вестима" кумовао новинарски доајен Михаило Рашић, који је заједно са Зораном Чадежом, првим уредником ,,Вести", професионално осмислио новине.

Када нам је недавно академик Матија Бећковић упутио честитику, у свом стилу је приметио да су ,,Вести" биле претеча интернета. И заиста, и поред неупоредиво лошије технологије од данашње, ,,Вести" су успеле да се прошире и преко океана - да имају продајну мрежу и у Северној Америци и у далекој Аустралији.

Наставиле су да прате и нове токове технолошке револуције у издаваштву и информисању.

Морамо да идемо у корак са новим технологијама, наш портал постоји од 2009. године, а од ове године имамо и Вести-Дигитал које могу да се читају широм света, истиче Видаковић.

Извор: Франкфуртске вести/Добре вести