Истичући вековне културне и националне везе два народа, његова екселенција др Атила Пинтер, амбасадор Мађарске у Београду, посебно је нагласио дубоке историјско – културне везе два народа које датирају још од средњег века и подсетио да је српски краљ Стефан Драгутин Немањић био ожењен угарском принцезом Каталин. Сеоба српског становништа под вођством српског патријарха Арсенија Чарнојевића 1690.године када се више од 10.000 српских породица доселило на територију тадашње Угарске и населило уз Дунав до најсеверније тачке у Сент Андреји, трајно је везала два народа, истакао је госп. Пинтер.
У свом предавању о активностима Срба Мађарској, Милан Ђурић је посебно указао да се доласком у тадашњу Угарску српска национална заједница укључила у токове Западноевропске културе. Највећи искорак у том правцу остварен је у Сент Андреји, месту које већ више векова инспирише својим уметничким дометима, у коме су Срби подигли и потомству оставили седам барокних цркава и изузетно богату црквено-уметничку збирку која и данас привлачи пажњу посетилаца. Он је подсетио да је у Сент Андреји 1717. Г. штампан први српски буквар заслугом Гаврила Стефановића Венцловића, свештеника, преводиоца, иконописца и песника. Срби су у том периоду били добро организовани, па је у Будиму 1838 год. Теодор Павловић штампао „Српске народне новине“ исте године , један од најугледнијих Срба тога времена Сава Текелија, завештао је своју имовину за добробит и школовање српске омладине, основао библиотеку и чувени „ Текелијанум“, организоване су прве српске грађанске школе. Културном процвату Срба у Аустроугарској огроман допринос, нагласио је Ђурић, дали су велики ствараоци тога доба: Константин Данил, Арса Теодоровић, Никола Алексић, отац српског театра Јоаким Вујић који је рођен у Баји, потом прва жена члан САНУ, сликарка Катарина Ивановић, чувени писац Јаков Игњатовић, рођен у Сент Андреји, затим Корнелије Станковић, рођен у Будиму, први српски школовани композитор, диригент и пијаниста. Ђурић нагласио да је број угледних ставаралаца у култури Срба у Мађарској, заиста импресиван и навео да је 1896. г у Пешти је основана Матица српска чије седиште је касније пресељено у Нови Сад. Милан Ђурић је подсетио и на значајне српске ствараоце двадесетог века, писца и песника Милоша Црнјанског који је рођен у Чонграду, сликара Петра Добровића, етномузиколога, писца, педагога, преводиоца, Тихомира Вујичића и нјеговог брата Стојана Вујичића, оснивача Музеја српске националне културне збирке у Сент Андреји.
Он је на крају посебно истакао да српска национална заједница и данас брижно негује своју културну традицију, своје вредности, иако бројчано скромна (у Мађарској данас живи око 10.000 Срба), веома је активна и запажено присутна у културном животу Мађарске, али и одржава веома живе везе са матицом.
Тамбурашки орекстар „Банат“ из Деске, у саставу КУД „Банат“, извео је богат музички програм и тако српску националну заједницу у мађарској представио у најлепшем светлу. Овај оркестар је 2015. г. на Тамбурашком фестивалу у Новом Саду освојио посебно признање за очување и неговање тамбурашке музике.
Тамбурашки оркестар Банат из Деске
Под руководством Јосипа Будинчевића 2005 године је кренуо рад оркестра у садашњем саставу у нади попуњавања оркестра са младим извођачима. Није требало дуго чекати већ у истој години су се представили на Банатском сабору у Десци. Захваљујући блиској и тесној сарадњи са десчанским Културно-уметничким друштвом Банат оркестар је стални музички пратилац КУД-а. Старији чланови оркестра су Иствáн Меллар (контрабас), Сретен Адамов (тамбура) и Јосип Бундичевић (басприм,) они су били већ и раније чланови оркестра који је пратио КУД Банат, а уз њих су се прикључили Филип Адамов ( басприм тамбура ) и Марко Ђорђевић ( прим тамбура) као нови чланови. Остали чланови оркестра су Иван Мамузић из Суботице, Јасмина Бошњак из Печуја и Ана Михаљевић из Мохача. Сви они посвећују посебну пажњу очувању и гајењу традиција тамбурашке музике на разним концертима. Редовно наступају на смотри под називом Банатски сабор који се приређује из године на годину у Десци, али њихова уметност је већ представљена и у иностранству као нпр. у Румунији, Србији, Црној Гори, Италији, Бугарској чак и на острву Мадеири. Народне песме у извођењу певачице Естере Вујчин-Фрањо употпуњавају репертоар ансамбла.
Прекретница у животу оркестра је био наступ на Тамбурашком фестивалу у Новом Саду 2015. године, где су освојили посебну награду за очување и неговање тамбурашке музике.
Изложба слика Милана Ђурића, отворена је у Мађарском културном центру у београду до краја новембра, а посетиоцу могу да је обиђу од 10-17 ч.
Кућа добрих вести