Кућа Добрих Вести

Login

Гости из Ирана на Београдском сајму књига

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kcrirБЕОГРАД - Исламска Република Иран (ИРИ), прошлогодишња земља партнер на Међунароном београдском сајму књига представиће се наредних дана читалачкој публици у Србији разноврсним програмом.

 

 

Из Ирана су под куполе Београдског сајма стигли су признати писци из земље богате литерарне традиције, уметници лепописа, калиграфије, илустратори и извођачи музичког програма.


У уторак, 24. октобра ће бити посебно богат програм на штанду ИРИ. Биће приређен Дан Ирана и Сусрет иранских и српских писаца. Са гостима ће бити амбасадор Ирана Хосеин Мола Абдолахи и аташе за културу Амбасаде Др Мохсен Солејмани. Од 15 часова ће се одвијати музички програм и радионица калиграфије и илустрације.


Дан раније, у понедељак, 23. oктобра, од 17 часова на Филолошком факултету Универзитета у Београду (БУ) о савременој иранској приповедачкој књижевности ће говорити писци Мохамад Кешаварз и Мохамад Реза Бајрами, добитници више награда  у домовини и иностранству. Потом ће бити отворена радионица исписивања калиграма.


У четвртак 26. октобра од 12 часова ће на Факултету уметности БУ професори универзитета, калиграф Мохамад Хосеин Резаји и илустратор Амир Шабанипур говорити о уметност Ирана. Уследиће музички програм и радионица калиграфије и илустрације.


Истог дана у 17 ће у салону "Геопоетика" Београдског сајма бити представљена књига "Приче са Сабалана" на српском језику, аутора  Мохамада Резе Бајрамија. Говориће, такође, издавачи из Србије, а биће приређен музички програм те радионица калиграфије и илустрације.


Писци Мохамад Кешаварз и Мохамад Реза Бајрами ће водити дискусију о књижевности за децу и омладину у Ирану на сајамском штанду Ирана у петак 27. октобра. По добром обичају, биће организовани музички програм и радионица калиграфије и илустрације.


Делатност Кешаварза и Бајрамија


Аутор Кешаварз је рођен 1958. у Марвдашру у покрајини Фарс, а основно и средње образовање завршио је у родном граду, Ахвазу и Техерану. Почео да објављује приче у књижевним часописима 1977, а 1989. је први пут представљен у књизи „Кроз јужни прозор“, са три приче и још три аутора.


Од  1995. је Кешаварз објавио три књиге збирки прича и био уредник, као и главни уредник часописа за културу и уметност "Аср-е панђшанбе". Уз објављивање низа кратких прича и есеја у часописима за књижевност и уметност, као и у  књижевним додацима дневних листова, последњих година је у часопису за филм и књижевност публиковао више од десет есеја о техници писања.


После књижевне награде "Гардун" из 1995, добио је више признања.У 2016. му је припала награда за књигу године Исламске Републике Иран за збирку прича "Пешчана лисица" (2016).

Мухамед Кешаварз живи и ради у Ширазу, граду песника и филозофа, својеврсној “иранској Атини.”    


Мохамад Реза Бајрами рођен је 1965. године и три деценије се бави писањем прича за омладину. Тренутно је директор “Куће иранских прича” и одсека “Књижевност за децу и омладину”, као што и често сарађује са часописима намењеним тинејџерима.


Бајрами припада реду најистакнутијих савремених иранских писаца који је за своје стваралаштво добио најзначајнија домаћа литерарна признања, као и две међународне награде - "Златног медведа " и "Плаву кобру" из Швајцарске. Два пута је био номинован за награду Астрид Лингрен.


Пре неколико година Удружење писаца за децу и омладину изабрало Бајрамија за једног од пет најистакнутијих писаца у Ирану.

 

Нека Бајрамијева дела су преведена на енглески, арапски и немачки језик.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 22 октобар 2017 22:33
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија