Logo
Одштампајте ову страницу

Дан АСЕАН и златни јубилеј обележени свечаним подизањем заставе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

ASEANDayБЕОГРАД - Чланице Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) се радују оснаживању односа и развоју интензивнијих консултација са Србијом током њеног процеса приступања АСЕАН-овом Споразуму о пријатељству и сарадњи, поручио је амбасадор Индонезије у Србији Хари Ричард Џејмс Кандоу.

 

Амбасадор Каноу је говорио на свечаности обележавања Дана АСЕАН 2017 и 50. годишњице оснивања Савеза држава Југоисточне Азије, 8. августа 1967. године.


Домаћини свечаности у амбасади Малезије у Београду у уторак, 8. августа су биле дипломатске мисије те државе и још две чланице АСЕАН – амбасаде Индонезије и Републике Мјанмарске Уније. Свечаност подизања заставе 10 држава-чланица АСЕАН су присуством увеличали званичници Министарства спољних послова Републике Србије, шефови дипломатских мисија и представници амбасада држава азијско-пацифичког региона, агенција Уједињених нација, као и канцеларија међународних организација у Београду.


АСЕАН је основан у Бангкоку, главном граду Тајланда, пошто су министри спољних послова земље домаћина и Индонезије, Малезије, Филипина и Сингапура потписали Бангкошку декларацију. Султанат Брунеј је приступио АСЕАН-у 7. јануара 1984, Социјалистичка Република Вијетнам 28. јула 1995, Народна Демократска Република Лаос и Мјанамар 23. јула 1997, а Краљевина Камбоџа  30. априла 1999, чиме је формиран данашњи састав од 10 држава чланица АСЕАН.

 

                      asand    

 

Говор амбасадора Индонезије

 

Амбасадор Кандоу је у говору, у име дипломатских мисија земаља чланица АСЕАН-а у Србији, истакао досадашње резултате АСЕАН-а, као и одличне односе ове организације са земљама партнерима у дијалогу, укључујући Европску унију и земље чланице УН. Амбасадор Канду је такође говорио о могућностима за будућу сарадњу између АСЕАН-а и Србије.


Амбасадор је казао да су у време оснивања АСЕАН, његови оци оснивачи осмислили организацију чији је примарни циљ био унапређивање регионалног мира и стабилности, кроз поштовање правде и владавине закона. “АСЕАН се од тада развио и проширио од удружења пет земаља до заједнице десет држава ради испуњења властите визије уједињења под једним кровом свих земаља Југоисточне Азије“. АСЕАН се развио у заједницу засновану на заједничкој визији као концепт земаља Југоисточне Азије, које гледају у будућност, живе у миру, стабилности и напретку, динамично се развијајући повезане у партнерству, заједница брижних друштава која граде консензус“, истакао је Кандоу.


Према амбасадору, оснивање Заједнице АСЕАН крајем 2015. и усвајање Визије о Заједници АСЕАН 2025. додатно су сведочанство непрекидне привржености интеграцији региона. “То је усмерење ка будућој, политички интегрисаној, економски уједињеној, социјално одговорној и истински на правилима заснованој, људима посвећеној и ка њима усредсређеној заједници АСЕАН. Томе служе три одговарајућа уговора о Заједници, под називом Политичка безбедносна заједница АСЕАН, Економска заједница АСЕАН и Социјално-културна заједница АСЕАН”, навео је амбасадор Индонезије.


Кандоу је подсетио да су министри иностраних послова земаља АСЕАН у заједничкој изјави 5. августа изнели различите напретке и достигнућа АСЕАН и потврдили посвећеност потпуном и ефикасном спровођењу Визије Заједнице АСЕАН 2025, као и унапређивању употпуњавања Визије Заједнице АСЕАН и Плана УН 2030 за одрживи развој.

 

Кандоу о привредном развоју АСЕАН и значајној међународној улози

 

Амбасадор је истакао да је економски развој од суштинске важности као механизам који покреће повећање прихода и напретка. “АСЕАН као целина бележи добре резултате последњих година, са просечним годишњим растом од шест посто у протеклој деценији, у поређењу са глобалним просеком који износи четири посто и омогућујући стварање огромне средње класе. Са здруженим укупним домаћим производом (БДП) од 2,55 билиона долара у 2016, АСЕАН је колективно трећа по величини привреда у Азији и седма у свету, а према прогнозама постаће четврти по величини економски блок до 2030.” навео је Кандоу.


Индонежански амбасадор је даље указао да су земље чланице АСЕАН такође постале приоритетно инвестиционо одредиште. Он је подсетио и да је АСЕАН је 2016. основао Економску заједницу АСЕАН ради формирања заједничког тржишта и производне базе која ће подстицати тешњу привредну, политичку, социјалну и културну сарадњу.


Кандоу је констатовао да је “превазилазећи изазове на развојном путу у последњих 50 година и кроз деценијама дуг процесс изградње Заједнице, АСЕАН темељно преобликовао регионалну агенду и упркос свим различитостима постао једна од најуспешнијих регионалних организација”.


АСЕАН је, осим тога, по амбасадору, током 50 година успео да кроз Механизме предвођене АСЕАН-ом, обезбеди платформе које су помогле да велике силе седну и разговарају.

 

,,Механизам предвођен АСЕАН-ом је ненамерно уздигао и оснажио културу дијалога и представља основу функционисања АСЕАН и поштован је. То је такође било видљиво када су УН недавно усвојиле резолуцију којом је обележена педесетогодишњица АСЕАН,“ навео је индонежански дипломата.

 

                       poredjani

 

Амбасадорова порука за будућност АСЕАН

 

Према Кандоу, данас је све већи интерес земаља чланица УН и разних међународних и регионалних организација да успоставе односе и сарадњу са АСЕАН. То је видљиво и на основу именовања преко 80 амбасадора при АСЕАН. “Са задовољством смо констатовали да је његова екселенција Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у АСЕАН предао своје акредитиве Генералном секретару АСЕАН Ли Луонг Минху у Секретаријату АСЕАН у Џакарти 11. јануара 2017,” казао је амбасадор.


“Док прослављамо наш колективни заједнички успех током протеклих 50 година, за узбуђењем гледамо у будућност и заједнички радимо са нашим партнерима за стварну промену у превазилажењу текућих као и нових изазова који су пред нама. Уз непрекидну подршку вашег народа и Владе, чврсто верујемо да ћемо удружени моћи да превазиђемо изазове, оснажимо наше везе, развијемо нове приступе нашем партнерству и заједнички растемо у миру и просперитету,” закључио је амбасадор Индонезије.

 

Изјава амбасадe Индонезије у Србији


Из амбасада Индонезије и Мјнмара у Србији је за ,,Кућу Добрих Вести" указано да је АСЕАН мукотрпно радио на стварању и одржавању мира и стабилности, развоју регионалне привреде и напретку људи унутар Заједнице АСЕАН. ,,АСЕАН је преобразио пејзаж региона од 1967. и сада као најинтегрисанија регионална организација у Азији треба да буде центар и платформа за економско уједињење континента,” оцењено је у изјави из амбасаде. Истакнуто је да је Југоисточна Азија културно најразноликији регион у свету, а да је “јединство у разликама највиши могуће цивилизацијско достигнуће, сведочанство најчасније могућности људског рода”.


У амбасади сматрају да је значајно економско достигнуће АСЕАН. То удружење држава је постало економска заједница са амбицијом да елиминисањем царина и других трговинских баријера створи јединствене, тржиште и производну основу. Заједнички БДП чланица АСЕАН је близу три билиона долара. Економска заједница АСЕАН је трећа највећа привреда у Азији и седма по величини у свету, са пројекцијом да ће за 10 година постати пета, после Сједињених Америчких Држава, Народне Републике Кине, Јапана и Немачке. АСЕАН је достигао висок ниво интеграције, па се велики део трговине и инвестиција унутар региона одвија несметано.


Покретан унутрашњим и спољних развојима, АСЕАН настоји да продуби и прошири властиту интеграцију и за циљ има да постане заједница нација. Док остварује регионалну интеграцију у областима инфраструктурног повезивања, транспорта, протока људи и трговине, АСЕАН је током 50 година развоја активно прихватио и глобализацију. Тако је Азијска финансијска криза нагнала АСЕАН да убрза и продуби интеграцију. То је било видљиво и после глобалне финансијске кризе 2008. “Најновији пример је како су глобални ланци производње интегрисали привреде АСЕАН са Кином, стварајући основу за споразум о слободној трговини АСЕАН-Кина.“

 

                         ASEAN

 

У амбасади Индонезије сматрају да, ради очувања постигнутих успеха и одржаванја напретка Заједнице АСЕАН, мора бити ојачано њено јединство и водећа улога у региону. Ради тога је у будућности важна, поред осталог, повећана свест људи о значају АСЕАН,” наведено је из амбасаде.


У АСЕАН се надају да ће бити више политичког и друштвеног склада, али највише оптимизма влада у погледу напретка економије.  Индонезија, Малезија, Сингапур, Филипини и Вијетнам очекује се да ће нјихове привреде године расти по просечној стопи од 4.8 одсто, пораст у односу нба процењених 4.6 одсто у 2016. Очекује се да развој инфраструктуре буде главни покретач привредног раста у АСЕАН, са десетинама милијарди долара вредним пројектима у наредних пет година. Интеграција међу националним економијама унутар АСЕАН је побољшана што се исказује у порасту међурегионалних директних инвестиција последњих година. Отпорност АСЕАН на геополитичке олује може даље бити ојачана порастом трговине унутар Удружења и побољшаним везама у региону, оцењено је у изјави из амбасаде Индонезије.


Порука из амбасаде Мјанмара


Из амбасаде Републике Уније Мјанмара је истакнуто да државе чланице прослављају златни јубилеј са циљем да сарађују на привредном и друштвено-културном плану, те да јачају регионални мир и безбедност на основу Бангкошке декларације.
АСЕАН очувао мир у региону следећи властите принципе и норме, немешање у унутрашње ствари држава, поштовање суверенитета, осуду претњи и коришњења силе. Један од главних успеха АСЕАН је што није било оужаних сукоба међу његовим чланицама, указано је у изјави за КДВ.


АСЕАН такође доприноси националном и регионалном економском развоју, али и на глобалном плану. Успостављање Економске заједнице АСЕАН која је привржена слободном протоку роба, услуга и кретању људи учинило је овај регионални блок конкурентнијим у светској привреди и трговини.


АСЕАН се обликује у ,,ка свету окренути регион”, одговарајући на регионални и глобални развој. У Визији 2025, вођи АСЕАН обећали су народима Удружења решеност да остваре на правима заснован, ка људима оријентисан и на човека усредређен АСЕАН са “једном визијом, једним идентитетом и једном заједницом”.


Из амбасаде су навели да је за Мјанмар, од посебно значаја дипломатија међу људима како би били побољшани узајамни односи. То истински одражава АСЕАН-ову Визију 2025. Наводи се да је поводом разлика међу чланицама АСЕАН у броју становника, територије или привреде, државна саветница (де факто премијерка) Мјанмара Анг Сан Су Ћи поручила: ,,У томе је суштина дипломатије. Учинити да разлике буду заједно, у складном дому.”


У амбасади закључују да је различитост веома важна свима и да човечанство треба схватити као једну породицу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 15 август 2017 13:42
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015