Поред култних нумера ( „Медитеран“, „Оди деди“, „Згромићу те ја“, „Пада киша“...), поменути бенд je извеo и екслузивне „панонске“ нумере, које ће се наћи на новом ЦД-у.
„Ђури и Морнарима“ је припомогао у прављењу фантастичне атмосфере, која је врло брзо завладала двориштем Манакове куће, и њихов пријатељ, глумац Пеђа Милојевић, који је заједно са њима запевао.
Пеђа је већ учествовао у Манаковом културном лету са својом представом „Ерцеговац са великим Е“ коју је извео јубиларни, 200. пут, у оквиру програма Театар на Ћумурку.
Сви су певали, играли, а Ђура се присетио и свог првог наступа у Манаковој кући.
Бенд “Ђура и Морнари” већ дуже време постоји на српској музичкој сцени и ради са успехом.
У свету је експанзија “ “WorldMusic” латино звука, као и веселих медитеранских песама.
“Ђура и морнари” се таквим звуком баве већ више од двадесет година.
Уз све то се одлично уклапа и урбана београдска поезија Владимира Ђурића Ђуре или Ђуре Морнара.
Манаково културно лето се наставља, тако да свако ко у том здању пожели да пронађе културно освежење у врелим летњим данима то може још да учини.
Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.
Извор: Кућа добрих вести