Ове седмице у „Српској слагалици“ биће представљена општина Трстеник, а да сви путеви воде ка Трстенику тврде мештани те вароши смештене у срцу Србије до које се може стићи и спортским авионом, парафразирајући чувену реченицу старих Римљана. Цитирају и Добрицу Ћосића, рођеног у оближњем селу Велика Дренова, који је говорио да су “пријатељи род који човек по души изабира”, а “вечне само оне љубави које се не догађају”.

Спој традиционалног и савременог у Трстенику се огледа, чини се, више него у другим општинама и градовима Србије. Индустријски развој напредује захваљујући страним улагањима из Хрватске и Аустрије, а традиција у гајењу поврћа, воћа, винове лозе и цвећа, замајац су развоју пољопривреде и прехрамбене индустрије, Трстеник је општина са сертификатом БФЦ и својим повољним пословним окружењем пружа логистичку подршку инвеститорима, предвидив пословни амбијент и финасијске повластице као што су умањење накнаде за грађевинско земљиште и додатне субвенције за развој инфраструктуре.

У згради oпштинске управе, која је сазидана 1935. године и до данас није битније мењала изглед, инвеститорима је олакшано добијање свих потребних дозвола и упућен позив да буду део пословне заједнице коју чине 370 привредних друштава и 1.150 предузетника у металској, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији и трговини.

Археолошки локалитети из доба неолита и старог Рима, средњевековни манастири Љубостиња и Велуће и чувено утврђење Јеринин град, значајне су туристичке и културолошке знаменитости, а квалитетно образовање са традицијом дугом 200 година, бројне културне-туристичке манифестације и близина туристичких центара су велики потенцијал за развој културног и етно туризма.

Истовремено, у тој општини културном манифестацијом “Јефимијини дани”, дугом 45 година, чува се сећање на монахињу Јефимију, прву српску песникињу, која је после смрти свога супруга Деспота Угљеше живот и рад посветила манастиру Љубостиња, а њену “Похвалу кнезу Лазару” у порти тог манастира сваког јуна говоре познате глумице.

Један од најпознатијих српских писаца, романсијер, есејисти, сведок великих политичких и и друштвених дешавања свог времена, „отац нације“ и први председник Савезне Републике Југославије, творац антологијских дела ,,Kорени” и “Време смрти”, “Далеко је сунце”, “Деобе”, “Време зла”, “Време власти”- Добрица Ћосић говорио је: ,,Ако један народ нема велике књиге о себи, то је доказ да нема ништа”. О свом народу је рекао: „Ми смо народ слободе и правде. То нам је душа и мисао” и “Поштовање се мучно стиче. Оно се не наслеђује, као имање.”

О јелима тог краја – купуснику и бози, као и рецептима за њихову припремну читајте на сајту www.serbianpuzzle.rs.

Извор: Кућа добрих вести