Кућа Добрих Вести

Login

Недеља дигиталне Индије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

indijacБЕОГРАД - Индија је усред дигиталне револуције. У наредне две године 500 милиона људи би у другој најмногољуднијој земљи на свету (1,25 милијарди жителја) требало да има приступ интернету, а 1,2 милијарде да користи мобилни телефон, уколико буду остварени планови владе премијера Наренде Модија о убрзаној дигитализацији земље.

 

Преко 300 милиона Индуса сада користи интернет, по чему је та земља друга у свету, одмах иза Кине. Тврди се и да у Индији мобилни телефон има 980 милиона људи. Америчка мултинационална компанија Циско Системс која је водећа у свету за повезиванје преко интернета, предвидела је да ће 2019. у Индији смарфтфон имати 650 милиона људи, а таблет 18 милиона.

 

Говорећи на крају недавне “Недеље дигиталне Индије”, министар телекомуникација и информатичке технологије Рави Шанкар Прасад је казао како ће дигитализација друге најмногољудије земље на свету оснажити њене житеље економски и социјално. Министар Прасад не сумња и да ће програм дигитализације Индије допринети расту националне привреде. По њему, само електронска трговина, има обим од три милијарде долара годишње.

 zena

 

Недеља дигиталне Индије

 

На почетку “Недеље дигиталне Индије”, 1. јула. премијер Нарендра Моди је поручио да је Индија можда пропустила Индустријску револуцију, али неће и ону информатичких технологија (ИТ). Премијер је изнео своју визију електронског и “мобилног” управљања, код којих су важне услуге државе доступне преко мобилног телефона. "Сањам о дигиталној Индији у којој ће дигиталне аутостраде великих брзина ујединити нацију; у којој ће 1,2 милијарде умрежених Индуса покретати иновације; у којој ће технологија обезбедити да суочавање грађанина са државом буде без корупције," казао је Моди.


Моди је објаснио да је један од главних циљева Дигиталне Индије да до 2019, широкопојасни интернет стигне у 250.000 села у земљи, и 150.000 поштанских испостава, буде постављено 400.000 јавних приступа Интернету, а Wi-FI уђе у све школе, универзитете i најчешћа места окупљања људи по свим значајним градовима и туристичким одредиштима. Програм ће обухватати i услуге у здравству, образовању, пољопривреди и банкарству, поред осталих, казао је премијер.

 modidigital

 

Дигитална Индија

 

Дигитална Индија је визија Модијеве једноипогодишње владе за преображај седме најпространије земље на свету (3,5 милиона квадратних километара) у дигитално друштво. Тај пројекат је међу приоритетним за Модијеву администрацију.


Веома амбициозан план треба да интегрише владине службе и индиски народ. Треба да обезбеди да владине службе буду електронски доступне грађанима и папирологија смањена. Иницијатива укључује i план за повезивање сеоских подручја, у којима живи преко 60 одсто Индуса, са мрежама брзог интернета. Такав програм обећава да ће преобразити ткиво индијског друштва.
Дигитална Индија има три суштинске компоненте: Изградња дигиталне инфраструктуре; пружање дигиталних услуга; и дигиталну писменост. Пројекат треба да буде окончан током 2019.

 

Индија, тренутно, не поседује много од дигиталне инфраструктуре. Према недавном извештају Регулаторне управе Индије за телекомуникације (ТРАИ), она је међу 42 "најмање повезане земље” и налази се на 129 месту међу 166 држава у погледу приступа информатичким и комуникационим технологијама и њиховом коришћењу.

 

Индија је 125. у погледу фиксног брзог интернета. У првом кварталу ове године Индија је била на 115. месту, у погледу просечне брзине повезивања, наведено је у студији америчке компаније Akamai Technologies, која пружа клаудс услуге. Широкопојасни Интернет користи тек нешто преко 100 милиона претплатника, априлски су подаци ТРАИ. Па и то је резултат експлозије коришћења мобилног бежичног инернета који тренутно има 85 милиона корисника, углавном захваљујући фејсбуку и вотсапу, те шерингу слика и видео клипова.


У настојању да покуша да премости дигиталну поделу (јаз) у земљи, иницијатива Дигитална Индија има девет „стубова“ на којима ће Влада радити. То су:

 digiindia

Широкопојасни аутопутеви

Циљ је увођење мрежа брзог интернета које ће обухватити индијске градове, места и 250.000 села до краја 2016, уз систем мрежа и центре за прикупљање података који се називају Национална информатичка инфраструктура.

 

Општи приступ телефонији
Циљ је усредсређивање на пробој мреже мобине телефоније и премошћивање проблема у повезаности у Индији до 2018. Иако су мреже мобилне телефоније дошле до најнасељенијих делова Индије, предстоји велики посао: 42.300 села и даље не прима сигнал мобилне телефоније.

 

Приступ јавном интернету
Циљ је повећање броја јавних објеката (Општи услужни центри, ЦСЦ) који обезбеђују дигиталне услуге грађанима, нарочито у удаљеним или руралним подручјима која су слабо повезана, са 140.000 на 250.000 објеката, или на један ЦСЦ у скоро сваком селу. Циљ је такође и да се 150.000 поштанских експозитура претвори у мулти услужне центре. Визија је да највећа дистанца коју житељи удаљених подручја треба да пређу, буде до најближе ЦСЦ.

 

е-управљање: Технологија за реформу управљања
Процеси и услуге укључују дигитализацију мануалних база података, увођење интеренет апликација и праћење, коришћење интернет капацитета за складиштење података грађана, могућност јавног праћења процеса рада државних надлештава и разматрање жалби јавности.

 

е-Кранти – Електронско пружање услуга
Ради се о 41 великој иницијативи електронског управљања, од електронског образовања (све школе треба да добију бежични интернет и бесплатан Wi-Fi, као и MOOCs – Масивне отворене курсеве путем интернет), електронске здравствене заштите и технологију за пољопривреду, безбедност, финансијско укључивање, судство, планирање и сигурност на интернету.
Неколико пројеката је већ успешно окончано, укључујући унапређење пасошке службе и “MCA21” који се односи nа регистрацију компанија.

 digatallll1

 

Информације за све
Овај скуп интернета, мобилних и платформи социјалних медија, има за циљ повезивање грађана са владом. Рад је у току, како на друштвеним медијима, тако и на грађанском порталу МyГов.ин. Помаже што је влада Баратија Џаната партије (БЈП) много хваљена због наклоности друштвеним медијима и коришћењу дигиталних оруђа.


Производња електронских роба
Овај владин план предвиђа “нулти увоз” електронике, или да увоз тих роба буде раван по вредности са извозом, закључно са 2020. Влада у оквиру 2014. започете кампање “Make in India,” планира подстицаје за велику производњу чипова, мобилних апарата, сет-топ боксова, као и кластере i инкубаторе за почетнике у производњи.


ИТ за радна места
По тom пројекту, у наредних пет година 10 милиона студената из мањих градова и села треба да буде обучено за послове у ИТ сектору. Међу плановима су успостављање локација за аутсорсинг (BPO) у свакој од најманје развијених североисточних савезних држава; обука 300.000 агената који ће пружати услуге у ИТ сектору; телеком оператери треба да за властите потребе обуче по селима 500.000 радника.


Програми ране жетве
Ради се о програмима који су у току и могу ускоро да донесу плодове. То су, на пример, нова огласна платформа за владине службенике са преко 13 милиона адреса мобилних телефона и два милиона е-маил адреса; биометричко регистровање запослених у свим објектима централне владе у Њу Делхију; Wi-Fi на универзитетима i јавним местима; е-књиге по школама; временске прогнозе на бази SMS; упозорења за надолазеће природне непогоде.

 

Финансирање дигитализације Индије

На нове и текуће програме дигитализације, влада ће издвојити између 15 и 18 милијарди долара, објављено је раније. Пословни људи, домаћи и страни, су се, пак, на почетку „Недеље Дигиталне Индије“ утркивали ко ће обећати више инвестиција у Индији наредних година.


Најбогатији Индус Мукеш Амбани, чије је богатство амерички магазин Форбс проценио на преко 22 милијарде долара,
обећао је највеће улагање, 2,5 билиона рупија (39 милијарди долара) кроз његове Рилајенс индастрис. Између осталог ће телекомуникациони огранак Рилајенс Ђио до краја године покренути 4G услуге. План је, између осталог, да национална мрежа Рилајенс Ђио буде комплетирана за три године, и буду израђивани смартфони по цени почев од 62 долара, уз месечу претплату између пет до девет долара.

komp
Сунил Митал, председавајући Барти Ентерпрајзис је саопштио да телекомуникациона компанија Барти Аиртел, највећи оператер у Индији и трећи у свету, планира да уложи 16 милијарди долара у наредних пет година. Инвестиције ће бити усмерене на јачање инфраструктуре по селима и градовима; што шире распростирање 4G; помоћ по селима са е-здравством i е-образовањем; смањивање увоза електронике унапређивањем домаће производње.


Кумар Мангалам Бирла, челник Адитја Бирла Групе је навео да њихова телекомуникациона компанија Идеа Целулар планира да инвестира седам милијарди долара током пет година у развој и осавремењивање мреже, примену брзог интернетa i постављање Wi-Fi. Додатне две милијарде би била уложена у производњу електронске робе и развој паметних градова.


Из компаније оптичких каблова Стирлајт Технолоџиз су обећали 6,3 милијарде долара, док је Анил Амбани, млађи брат Мукешов и председавајући Рилајенс Групе најавио 1,5 милијарду долара инвестиција у Дигиталну Индију.


Ни стране компаније нису биле од раскида. Јапански Нидес који производи електричне моторе обећао је милијарду долара. Делта Електроникс са Тајвана, која израђује електронску робу, најавила је 500 милиона долара.


Мукеш Амбани очекује да ће на основу Дигиталне Индије његов конглометар запослити нових 500.000 радника. Сајрус Митри, председавајући Тата Групе која од 19 века предводи индустријализацију Индије, казао је да ИТ огранак Тата консалтанси Сервисис очекује да запосли нових 60.000 радника, поред постојећих више од 300.000. По рачуници премијера Модија, Дигитална Индија ће значити 1,8 нових радних места.

 ona

Директан пренос програма

Амбасада Индије у Србији, омогућила је у среду, 1. јула стручњацима из области електронике и представницима медија да посредством интернета прате директан пренос представљања Програма Дигитална Индија у Њу Делхију. Том приликом је амбасадорка Нариндер Чохан позвала на сарадњу стручњаке из области електронике из Индије и Србије, будући да тај сектор чини значајан део укупног домаћег производа у обе земље.

 

Моди - најутицајнији корисник Твитера

"М не значи 'Модијева владавина', у питању је 'управљање мобилним помагалима'," поручио је премијер Моди у говору на отварању Недеље Дигиталне Индије. Премијер је један од најпознатијих светских лидера у дигиталном простору. Са преко 13 милиона следбеника (и још седам милиона на његовом званичном @ПМОИндиа рачуну) Моди је један од најутицајнијих корисника Твитера. Три пута више следбеника Моди има на Фејксбуку.


Моди настоји да представи себе као особу повезану са тецхнологијом јер сматра да она преображава животе људи. Поводом Недеље Дигиталне Индије је написао како технологија “повезује и јача. Од смањивања сиромаштва до поједностављивања процеса, од елиминисања корупције до побољшања услуга, виталност технологије је свеприсутна. Она је важан инструмент људског напретка.”

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 29 јул 2015 22:30
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија