Кућа Добрих Вести

Login

Фестивал корејског филма

Оцените овај чланак
(5 гласова)

korglБЕОГРАД - Фестивал корејског филма KFFIS 2015 (www.kffis.rs) биће отворен у среду, 22. априла у Београду, у организацији Амбасаде Републике Кореје (РоК).

 

Први филмски фестивал из ове источноазијске државе која је медијска сила на најмногољудијем континенту, одржан је у Београду у пролеће 2014. поводом обележавања 25. годишњице успостављања дипломатских односа између Кореје и Србије.

 

На фестивалу до недеље, 26. априла, биће приказано девет филмова ратног, драмског и акционог карактера. 

 

Госте ће на свечаном отварању поздравити амбасадор РоК у Србији Дохун Ли, који ће том приликом представити и неке од чланова екипе из српско-корејског филма ,,Процеп'' (''The Rift'') - Дејана Зечевића, Драгана Мићановића, Милана Тодоровића и Марка Јоцића.

 

На почетку фестивала гледаоци ће имати прилике да виде вишеструко награђивани филм “На првој линији” (“The Front Line”), режисера Јанг Хуна из 2011, који се бави темом разорног Корејског рата (1950-1953). Примирје је проглашено, али упркос томе, две преостале јединице настављају одлучујућу битку на главној линији фронта. Јужнокорејски батаљон се жестоко бори да задржи стратешку тачку на брду која ће одредити нову границу између две државе подељене нације.

 

У четвртак, 22. априла ће бити приказана два филма. У термину од 18 часова публика ће моћи да прати филм Папароти (Paparotti, 2012.). Ово је прича у режији Јун Џонг Чана (Yoon Jong-chan) о ученику средње школе генију Џанг-хоу, који сања да постане нови Павароти иако је члан банде, и Санг-ђин, сеоској учитељици музике која је некада била истакнути вокални извођач.  

 kor1

 

Лепеза добрих филмова

 

Од 20,30 часова следи акциона драма “Професионалци” (The Professionals, Dodukdeul, 2012) режисера Чои Донг хуна (Choi Dong-hoon). Попај и његова екипа лопова, да би се ствари после последње пљачке смириле, одлазе у Макао ради новог посла. Организатор читаве акције је, међутим, нико други него Попајев стари партнер Макао Парк, који је неколико година раније побегао са 68 килограма злата пошто су заједнички учествовали у једној пљачки. Филм је протеклих година добио више домаћих награда.

 

У петак, 24. априла ће бити приказан филм “Срећан живот” (The Happy Life, Jeul-gu-woon In-saeng iz 2007), који је режирао Ли Џонг ик (Lee Joon ik), који је и косценариста. После смрти Санг-њуа, фронтмена рок састава Вулкан, чланови групе се полако поново окупљају.

 

У наставку фестивала публика ће имати прилику да види и остварење “Полетање” (Take Off, Gukgadaepyo, 2009), редитеља и сценаристе Ким Јонг-хва (Kim Yong-hwa) о малом граду у Јужној Кореји који 1996. пролази кроз свеопште реновирање, припремајући понуду да буде домаћин зимских Олимпијских игара. Усред изградње, локални одбор бива обавештен да нема довољно спортиста за такмичење.

 

У суботу, 26. априла ће бити приказан филм “Клијент“ (The Client, Uiroein, 2011), редитеља Сон Јонг-сонга (Son Yeong-seong) у коме адвокат одбране Канг добија чувени случај да брани Хана, оптуженог да је убио  супругу. У надмудривању адвокат сазнаје истину коју клијент покушава да сакрије.

 

„Признање убиства“ (Confession of Murder/Naega Sarinbeomida) 2012), редитеља и сценаристе Џонг Бјонг гила (Jeong Byoung-gil) говори о застаревању случаја убиства које је починио Ли Ду-сок, после чега он објављује аутобиографију са детаљима злочина који је починио. Детектив Чои, који је 15 година раније истраживао случај Лијевих убистава, поново креће у потеру за убицом...

 

Цветање корејске филмске индустрије

 

Последњег дана фестивала, у недељу, 26. априла ће први бити приказан Бестселер (Bestseller (2010) редитеља и сценаристе Ли Джунг хоа (Lee Jung-ho). У филму, слава и репутација Хи-суа, најпродаванијег аутора последњих 20 година, бивају преко ноћи уништени пошто је оптужена да је умешана у плагијаторство. После две године очаја, уз помоћ старог пријатеља издавача, она сања спектакуларан повратак.

 

У другом филму “Secret Sunshine“ (Miryang, 2007). познати јужнокорејски писац и бивши министар културе Ли Чанг донг (Lee Chang-dong) као редитељ и сценариста прати судбину жене која се после губитка супруга сели у мали град Мирјанг ради новог почетка. Када се догоди несрећа, један мештанин стаје уз њу и нуди јој наду у њеној борби.

 

За улогу у филму је Ђон До-јон (Jeon Do-yeon) добила награду за најбољу женску улогу на филмском фестивалу у Кану 2007. Филм је добио и награду за најбољи филм на фестивалима Азијског филма и Азијско-пацифичког филма.

 

Корејска филмска индустрија је први пут, током 2014. остварила зараду од рекордних 2,03 билиона вона (KRW, око 1,81 милијарди долара), укључујући сву зараду која потиче од пројекција, продаје ауторских права у иностранству и дигиталне продаје. Прошле године је зарада била за 7,6 одсто виша у односу на 2013, објавио је Савет за корејски филм (KOFIC).

 

Највећи део те суме потиче од пројекција, сектора који је забележио више од  215 милиона гледалаца. Продаја пројекција порасла је за 7,3 одсто у односу на 2013. на рекордних 1,66 билиона KRW, (1,51 милијарду долара). У међувремену, зарада у иностранству порасла је за 6,1 одсто достижући 63,08 милиона долара.

 

Прошле године је на пројекције четири филма у Јужној Кореји забележено преко десет милиона гледалаца. Међу њима, најбрже је до те цифре стигао филм „Admiral: Roaring Currents“ (Myeongryang, 2014.) постајући тако корејски филм са највећом зарадом у историји. Акционо ратни спектакл о најпопуларнијој и најпоштованијој корејској историјској личности адмиралу Ји Сун-Шину видело је више од 17 милиона гледалаца и први пут је у Јужној Кореји домаћи филм донео зараду од преко 100 милиона долара.

 

Међу прва четири филма по гледаности у биоскопима ове земље, (после америчких Interstellar и Begin Again), је јужнокорејски документарни филм „Љубави моја, немој прећи ту реку” (My Love, Don’t Cross that River). Радња прати стари брачни пар до последњих тренутака њиховог 76-огодишњег брака. Настао у независној продукцији, филм је поставио рекорд свих времена када је реч о тзв. ,,различитим филмовима” са 4,5 милиона гледалаца. Филм се и даље приказује у биоскопима.

 

Популарни у 2014. су били и други „различити филмови“, епитет који KOFIC додељује делима после процене њиховог квалитета и уметничке вредности. „Различите филмове“ обично распарчавају мали дистрибутери, но понекад их позитивна реакција гледалаца ставља у велике дистрибутивне мреже.

 

Листа јужнокорејских блокбастера показује да су у великој мери подељени у два жанра. Први представља историјски филм који је сада најскупљи блокбастер жанр, али и остварује највеће профите у Кореји. Укупно је шест корејских историјских филмова имало премијеру у 2014, а четири су доспела на листу 10 комерцијално најуспешнијих корејских филмова свих времена.

 

Други жандр су “мушки филмови”. То су криминалистички, акциони и трилер филмови, драме или мелодраме, који су фокусирани на мушке ликове.

 

Ретко су популарни романтични филмови и комедије. То говори да се дисбаланс по питању жанрова наставља у јужнокорејској корејској филмској индустрији.

 

 kor2

 

Азијска медијска сила

 

Јужна Кореја је азијска медијска сила. Јужнокорејска култура, тзв. К-талас, је веома у моди у последњих година. Не само да се Кореанци труде да, када је забава у питању, што више конзумирају домаћу наспрам стране понуде, већ се и Народна Република Кина, Јапан и велики део Југоисточне Азије уздају у јужнокорејску индустрију забаве.

 

Јужна Кореја извози ТВ драме на Блиски исток, као и музику, игрице, ТВ шоу програме. Помама за К-попом полако захвата Европу и Америку.

 

Не само да корејски филмови привлаче пажњу домаће јавности, већ освајају и награде на престижним међународним фестивалима: у септембру 2012, на 69. Филмског фестивалу у Венецији, награда за најбољи филм је отишла остварењу “Пиета”, јужнокорејског редитеља Ким Ки-дука.

 

Домаћи филмови у Кореји су снимани од раних 1920-ти, а јужнокорејски филм је своје златно доба имао током 50-тих и 60-тих година прошлог века.

 

Потом су једно време јужнокорејски филмови имали нестабилну прођу, да би позних 1990-тих коначно стали на ноге. Акциони Филм ,,Шири” (,,Схири”) је 1999. био изузетно популаран и успео је да привуче већи интерес и новац за домаћу продукцију. Потом је Јужна Кореја увела обавезу да најмање 40 процената свих приказаних филмова мора да буде из домаће продукције, па су протеклих 10 година корејски филмови престигли стране у погледу прихода и продатих карата.

 

У том погледу је Јужна Кореја једна, од само неколико земаља у свету, у којима се у већој мери гледају домаћа од увозних филмских остварења у биоскопима. У великој мери је то захваљујући законима којима се ограничава број иностаних филмова којима је омогућено да буду приказани по биоскопима у току године. У биоскопима, корејски филмови морају бити приказивани 73 дана годишње од 2006. На кабловској телевизији 25 одсто удела (квоте) домаћих филмова биће умањено на 20 одсто након КОР-УС ФТА.

 

Корејски филмови, углавном, обрађују немирну историју ове земље на Истоку Азије - јапанску окупацију, Корејски рат, поделу полуострва на Северну и Јужну Кореју. То значи да су многи филмови у исто време историјски и веома лични. Треба додати и корејску љубав према романтици, једноставном хумору и драми, али у последње време и све експлицитнијим сценама насиља, па добити поглед на одрживу и импресивну филмску индустрију. 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 22 април 2015 09:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија