Изложбу персијских тепиха и рукотворина организује Друштво српско-иранског пријатељства, у Етнографском музеју на Студентском тргу број 13.

Тим поводом ће се посетиоцима изложбе обратити Директор музеја др Мирјана Менковић, проф. др Раде Божовић, председник Друштва српско-иранског пријатељства, Њ. Е. Маџид Фахимпур, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији и Иван Марковић из Галерије тепиха „Персеполис“.

У току изложбе у музеју ће, са почетком у 19:00 часова, бити приређена и следећа догађања:

26. марта: Вече поезије, Рецитује Вјера Мујовић.

Прича о персијској кухињи, Мохамадреза Мотаги.

27. март: Камером кроз Персију 2015. године, инг. Ђорђе Аранђеловић.

Изложба ће бити отворена до 2. априла 2015. од 10:00 до 19:00 часова.

Историја персијских тепиха

Историја персијских тепиха – који у тој западноазијској држави сматрају врхунцем уметничке савршености - сеже 2.500 година у прошлост. Иранци су били пионири у ткању тепиха у доба старих цивилизација.

Од обичних употребних предмета за прекривање подова и улаза којима су се припадници номадских племена штитили од хладноће и влаге, теписи су својом све већом лепотом постајали својина нових власника – краљева и племића, који су у њима видели обележје богатства, престижа и истицања.

Руски археолози Руденко и Гриазнов су 1949. открили у долини Пазјрјк, на висини од преко 1.500 метара у планинском венцу Алтај у Сибиру најстарији тепих “са чворовима” за који се зна. Тепих из Пазјрјка, који потиче из петог века пре наше ере, је ретке лепоте и ткан са великим техничким умећем. Пронађен је очуван у смрзнутим гробницама скитских вођа, старим 2.400 до 2.500 година, а данас се чува у лењинградском музеју Ермитаж.

Када је Кир Велики, који је пре више од 2.500 година основао персијско царство, освојио Вавилон 539. године пре наше ере, био је запањен красотом тепиха. Највероватније је баш он увео умеће прављења тепиха у Персију.

Према историјским податцима, божанствени теписи су украшавали Киров двор. Сматра се и да је Кирова гробница, а сахрањен је у Пасагради близу Персеполиса, била прекривена драгоценим теписима.

Извесно је да су персијски номади чак и пре тог периода знали за употребу тканих тепиха. Но, први докуметовани докази о постојању тепиха потичу из кинеских текстова сачињених током династије Сасанида (224-641 наше ере).

Арапи су освојили сасанитску престоницу Тесифон 637. године, а сматра се да је било много тепиха међу заплењеном робом коју су донели вративши се кући. Један је био чувени тепих са мотивом баште, “Пролеће Косра”.

У историји о теписима се сматра да је то навреднији тепих свих времена. Направљен је за време владавине Косра Првог (531 – 579 н.е.) Површина тог тепиха је износила 90 квадратних стопа (8,3 м2).

Арапски историчари га овако описују: “Ивица је величанствена цветна подлога од плавих, црвених, белих, жутих и зелених каменчића; у позадини је боја земље представљена златом; светли каменчићи налик кристалима дају илузију воде; биљке су од свиле, а воће је представљено обојеним каменчићима”. Међутим, Арапи су овај дивни тепих исекли на много парчића који су затим појединачно продавани.

Зенит израде тепиха

Персијски теписи су достигли зенит током владавине династије Сафавида у 16. веку. Први стварни докази о овом занату потичу из тог периода. Око 1.500 узорака се чува у разним музејима и приватним колекцијама широм света.

Током владавине Абас шаха (1587-1629), његова нова престоница, Есфахан, претворена је у један од најлепших градова Персије. Абас шах је направио и дворску радионицу тепиха где су умешни креатори и занатлије почели да стварају дивне примерке. Многи од ових тепиха су прављени од свиле, са златним и сребрним нитима које су их још више украшавале.

Два најпознатија тепиха потичу из сафавитског периода; датирају из 1539. године и долазе из џамије у Ардебилу. Многи стручњаци верују да ови теписи представљају врхунац постигнут у дизајнирању тепиха. Већи од та два тепиха се данас чува у лондонском Викторија и Алберт музеју, док је други изложен у музеју у Лос Анђелесу.
У последњој четвртини 19. века и током владавине каџарских вођа, трговина и занатство су поново добили на значају. Израда тепиха је процветала, а трговци из Табриза су извозили тепихе у Европу преко Истанбула. Крајем 19. века неке европске и америчке компаније су чак отвориле пословнице у Персији и организовале производњу намењену западном тржишту.

Теписи у савременом Ирану

Данас је ткање тепиха најчешћи занат у Ирану и један од најцењенијих изражајних облика културе и уметности који досежу до античке Персије. Персијски теписи су чувени по богатству боја, разноврсности спектакуларних уметничких образаца и квалитету дизајна. У палатама, чувеним грађевинама, апартманима и музејима широм света, персијски теписи су међу најцењенијом умовином.

Савремени персијски теписи често приказују геометријски обрасце који су одраз утицаја Ислама. Но, многи од тих тепиха приказују и сцене из природе, животиње и биљке.

Протеклих неколико година је индустрија тепиха у Ирану трпела због међународних санкција које су тој земљи завеле западне државе као И због слабљења економских активности у земљама које су највећи узвозници тог производа. Упркос томе, Иран је И даље највећи извозник ручно рађених тепиха И на том тржиштуму припада лавовски део.

Хамид Карегар, челник Иранског Националног центра за тепихе изјавио је да је извоз тепиха из земље у финансијској 2013-2014 (1. април - 31. март) изнео 314 милиона долара. Тај износ је био највиши међу земљама извозницима тепиха, а иза Ирана су Индија и Пакистан. Очекује се да ће вредност извоза тепиха из Ирана бити већи на крају финансијске године окончане 21. марта 2015.

Карегар је да Иран извози персијске тепихе у 80 земаља света. Иран извози 45 одсто својих тепиха у Азију, 43 одсто у Еуропу, а остало на друге континенте.

Према званичницима у Техерану, извоз тепиха представља значајан део извоза производа из ирана који нису повезани са нафтом, главниом робом те земље на међународним тржиштима.

У Ирану постоји 2,33 милиона ткача тепиха. Они израде сваке године пет милиона квадратних метара, од чега 80 одсто буде продато у иностранству.

Сматра се да се индустрија тепиха у Ирану данас суочава са оштро конкуренцијом из Индије, Пакистана, Непала и Турске. Народна Република Кина је некада била озбиљан такмац иранској индустрији тепиха, али званичници у Техерану тврде да је управо тза земља постала главни купац иранских ручно тканих тепиха.

У припреми енциклопедија тепиха

У међувремену, у Ирану припремају издање Персијске енциклопедије о теписима. Амир Хосеин Чицазиан, директор Иранске асоцијације тепиха, је казао да би енциклопедија требало да изађе у текућој иранској календарској години која је почела 21. марта.

Рад на енциклопедији, започет пре пет година, има за циљ боље разумевање персијских тепиха, као и свеобухватан приказ ове индустрије па ће послужити као поуздан извор истраживачима. “Књига ће се усредсредити на дизајн, моделе и естетику, техничко знање, управљање, економију и трговину, историју, географију и стилове тепиха,” казао је Чицазиан.

Извор: Кућа добрих вести