Кућа Добрих Вести

Login

"Stylos Art" пред овогодишњи београдски Сајам књига

Оцените овај чланак
(12 гласова)

stilosБЕОГРАД - "Stylos Art" је издавач са дугом респектабилном традицијом дугом 22 године која обухвата аутентична књижевна остварења из земље и света, у области лепе књижевности, публицистике, филозофије, књига за децу и стручних књига свих профила.

 

Ова издавачка кућа, такође, ради најквалитетније стручне речнике, приручнике....Та издања одређују ,,Stylos Art" као кућу врло разуђене и квалитетне продукције намењене најразличитијим типовима читалаца – како љубитељима врхунске белетристике, тако и читаоцима специфичних профила који одговоре на питања која постављају проналазе у различитим врстама специјализоване литературе.

 

За своја издања "Stylos Art" је добитник великог броја награда.

 

О издавачкој политици, актуелним проблемима у издаваштву, о књизи и о њеном положају у овој држави, данас, разговарали смо са Станом Шехалић, уредником "Stylos Artа".

stilostekst

 

У кризним временима највећи данак увек плати култура


Издаваштво је битна одредница идентитета "Stylos Artа"- чиме се највише поносите у овој области?


Тешко је издвојити било шта јер је свака књига вредна на свој начин. Ипак, Изабрана дела Мирослава Антића заузимају посебно место у нашој продукцији, као и дела Исидоре Секулић И других великана домаће књижевности. Истичемо романсирану биографију Николе Тесле, тог планетарног велеума, као и квалитетне дечије књиге базиране на класичним књижевним вредностима. Ту су, затим, стручне књиге, капитална издања која су врло захтевна за рад попут стручних речника и монографија.

 

Какве књиге тржиште највише тражи и у коликој мери повлађујете његовом укусу?


Наше најтиражније издање је Толкинов "Господар прстенова", уосталом то је и најпродаванија књига у свету, сада већ класик у свом фаху. Иако постоји тренд тзв. популарних садржаја, које наравно пратимо, настојимо да избором у овој области ипак дефинишемо елементарне стандарде и доње границе испод којих не идемо.
Као такве нас доживљавају и читаоци и очекују од нас увек нешто више, што нас обавезује да останемо доследни.


Да ли је издаваштво у Србији у кризи и шта би требало да учини држава да се његов положај поправи?


Србија је у кризи уопште, па ни издаваштво није изузетак. У кризним временима највећи данак увек плати култура. Са урушавањем великих државних издавачких кућа попут Просвете или Нолита променили су се и стандарди. Удружење издавача тек од пре неколико година функционише на једној здравој, добро организованој платформи, која обухвата интересе већине издавача и систематичан приступ дефинисању и решавању проблема издаваштва, што даје наду да је могуће професионалним деловањем померити неке ствари с мртве тачке. Међутим, предуго траје криза да би се неком чаробном формулом решила преко ноћи, тим пре што се у евидентној беспарици најлакше и најбрже жртвује књига.

 

Лавиринти јефтиних садржаја


Може ли издавач, посебно у овако тешким економским условима с пуно тешкоћа у сопственом пословању с једне стране и са врло агресивном кампањом „јефтиних садржаја“ на тржишту, с друге стране, опстајати ако не повлађује тренутном укусу просечног купца књиге и успети да наметне квалитетне садржаје чији век трајања није само једно читање?


Тешко, али није немогуће. Често личи на борбу с ветрењачама, али и кроз лавиринте ,,јефтиних садржаја”, како кажете, 'провуче' се и квалитет. Међутим, да би он трајао, није довољан само труд издавача. Држава би требало да подржи системским решењима квалитет, не толико због издавача, већ због свог опстанка и развоја. Погледајте, на пример, школске лектире! У њима се мало шта мења годинама и деценијама. Деца врло мало изучавају савремену књижевност, а сасвим сам сигурна да су многа дела савремених писаца ,,сазрела” да уђу у читанке и лектире. И сами смо више пута били у ситуацији да нас за неку књигу многи тапшу по рамену, али да после тога ни корак није направљен ка даљој афирмацији и етаблирању дела. Погледајте потом новине! PR је великим делом заменио принципијелну књижевну критику. Но, сасвим сам уверена да је ипак сасвим довољно оних који ће кроз све Сциле и Харибде нашег доба пронети књижевне вредности до неких будућих нараштаја. Уосталом, то је увек, и у срећнијим временима била врашки тешка работа.

 stilostekst1

 

С којим насловима излазите на овогодишњи Сајам књига?


Припремили смо укупно 32 наслова, што у овим временима није мало. У едицији "Монографије" штампана је тројезична монографија, капитално дело, са текстом Јадранке Толић о уметнику међународне репутације Игору Антићу у два тома, док је библиотека посвећена друштвеним наукама овога пута допуњена књигом о медијима "Омаж Гутенберговој галаксији” Марије Вукић. Библиотека резевисана за савремену српску књижевност има три нова наслова: Приче из Заплања (збирка приповедака на заплањском дијалекту) "Јоште чекам тај реч да ми рекне" Негославе Станојевић, митолошки роман "Језерград" Александра Стаменковића у поднаслову "Скази о Сварогмачу" са којим почиње трилогија "Баш Челик" и кабаре-роман о Балкану младог талентованог аутора Младена Петковића "Повратак у Рајац".


За најмлађе читаоце у едицији "Сликовнице" Рада Илић је приредила књиге из школске лектире: Андрићеву "Аска и вук", Достојевског " Браћа Карамазови" и Балзаковог "Чича Горио". Едиција "Светска књижевност" има две књиге, обе са англосаксонског говорног подручја "Забрањена сам" Анук Маркович и "Ствари које се никад нису догодиле" Меди Досон.
Едиција "За младе духом" намењан књигама које подједнако могу да читају тинејџери као и  њихови родитељи, има три књиге и то све преведене са италијанског. Две "Чаша отрова" и "Не убија се велики мађионичар" написали су Пјердоменико Бакаларио и Алесандро Гати док је Лоренцо Бернарди аутор романа"Волеа бих да си то ти".
Сања Шкорић је ауторка књиге "Тридесет и нешто" која излази у едицији "Женска прича" а Сали Гарднер је ауторка два наслова "Ја коријандер" и " Сребрна оштрица" које су штампане у библиотеци "Фантастика и митологија".
Омиљена едиција популарне психологије богатија је за два наслова Џудит Орлов "Позитивна енергија" и Кристофера С. Килхама " Пет Тибетанаца".


Жан Шевалије у Ален Гребран су аутори једног од најбољих речника симбола који је превела група српских преводилаца а штампан је у едицији речника.

 

Библиотека намењена предшколском узрасту има четири нова наслова и то два су намењена првацима да лакше савладају математику, док су друга два за васпитаче. У едицију "Најбољи приручник" уврштена је књига Јелене Шкорић, Наде Радуловић, Весне Марић, "Прирурчник за практичну примену Закона о јавним набавкама", док је едиција "Биографије" добила два наслова: четврто издање књига Американца Марка Џ. Сајфера, "Чаробњак" о животу и времену Николе Тесле и прво издање "Приче једног борбеног пилота" Роберта дела Кроче.

 

Пословним људима су намењене књиге Радосава Раковића "Интегрисани менаџмент квалитета", Ле Корбизијеа "Ка правој архитектури" и "Критички гамбит "Милорада Х. Јевтића.

 

Постоји ли хиперпродукција у понуди књижевних дела- стиче се утисак да данас сви пишу и да сви желе да то, независно од квалитета, преточе и у књигу?

 

Евидентна је - што је лоше по саму књигу И по писца. Једноставно, наслов не стиже да живи свој живот јер га потопи следећи. То такође битно скраћује век продаје једног издања, што многим издавачима представља тешкоћу јер морају да обарају цене и практично распродају књигу.


Колика је конкуренција штампаној књизи данас могућност да се она дистрибуира у електронском облику?


Немам отпор према електронској књизи иако припадам класичној “школи читања” штампаног издања. Међутим, нове генерације великим делом преферирају е-књигу и то им треба понудити. Није проблем форма књиге, проблем је (не)уређеност тржишта, адекватна правна регуалтива И степен поузданости е-дистрибуције. Та питања су врло комлексна и свет им је посветио пажњу и време. Такође, и новац за израду заштитних програма који онемогућавају пиратерисање. Код нас је то све још у повоју.

 

На шта ћете као уредник у "Stylos Artu" обратити пажњу у предстојећем периоду, којим насловима читаоци могу да се радују?


Наша програмска оријентација је довољно широка да дозвољава креацију на многим пољима. Сигурно смо да ће се и у наредној години години у нашем опусу наћи за сваког понешто. Настојаћу да избором нових наслова и даље афирмишем оне вредности по коима је "Stylos Art" постао препознатљив код домаће читалачке публике, уз неопходне иновације.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 26 октобар 2014 08:10
Александра Гавриловић

Завршила основне и мастер студије на Филозофском факултету у Нишу, одсек новинарство. Прве текстове писала је у нишком дневном листу "Народне новине", а касније и у "Нишком гласнику". Опробала се и у радио, телевизијском и онлајн новинарству. Воли да путује, учи језике и аматерски се бави фотографијом.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија