Кућа Добрих Вести

Login

Октобар – месец посвећен шведској култури

Оцените овај чланак
(4 гласова)

logoБЕОГРАД - Током октобра, месеца посвећеног шведској култури, Амбасада Шведске у Београду организoвала је најразличитије догађаје и активности, између осталог из области моде, филма и модне фотографије. Манифестација “Swe у Свему” се фокусира на женско стваралаштво у многим гранама културе и креативних индустрија са циљем да се отворе путеви директне комуникације и сарадње међу женама ствараоцима у Србији и Шведској.


“Различита одстојања - између модне фотографије и уметности”, изложба је фотографија пет реномираних шведских фотографкиња отворена је 9. октобра у Установи културе Пароброд. Посетиоци су у прилици да виде поставку ове изложбе у периоду од до 29. октобра.


"Односи између земаља и народа не тичу се само политике и економиије него у великој мери и културе, у смислу дељења вредности и међусобног разумевања" , рекао је поводом отварања изложбе Амбасадор Шведске у Србији, господин Кристер Асп.
Амбасадор је подсетио да је ова изложба већ била у Паризу, Њујорку и Вашингтону и изразио задовољство што ће сада моћи да је види и публика у Београду.


Ауторке Денис Гринстајн, Јулија Хета, Мартина Хугланд Иванов, Јулија Пејрон и Елизабет Тол припадају новој генерацији шведских модних фотографкиња које су изградиле репутацију широм света. Њихове фотогафије налазе се у најпознатијим светским модним магазинима и галеријама.


Изложбу организује Шведски Институт и Амбасада Шведске у Београду, а у сарадњи са Установом културе Пароброд и Београдском недељом моде (Perwoll Fashion Week) која је ову изложбу уврстила у званични програм 36. издања Perwoll Fashion Weekа.
Изложба тежи да креира равнотежу између уметности и модне фотографије узимајући у обзир историју културе, као и лично искуство ових пет ауторки. Она повезује њихову снажну креативну енергију. Фотографије превазилазе разлику између интимног и дистанцираног, стварајући атмосферу која нас очарава.

snowe

 

О ауторкама


На својим фотографијама Денис Гринстајн мајсторски прелази између атмосфере у сопственим креацијама и фотографија за које је ангажована. Њено уметничко игралиште и основни фокус су жена и природа, визуелни светови јединствени за уметника, а оба моћна и сугестивна.


Романтичне и ванвременске фотографије Јулије Хете приказују алтернативни свет насељен мистериозним и свезнајућим бићима, који се развија на месту где је светло увек меко, а опет прожето нестрпљењем. Боје су толико засићене, а текстуре изгледају тако стварно да привуку посматрача да се приближи и додирне их.


Фотографије Мартине Хугланд Иванов дају посматрачу осећај присуства који је истовремено стваран и поетски, комбинација застрашујуће и хипнотичке естетике. Свака фотографија је као прича. Мартина спаја сенке и измаглицу, и управо је ова непрецизност оно што њеним фотографијама даје снагу.

 

Јулија Пејрон хвата тренутке које не контролишемо, које немамо времена да перципирамо. Чини се да су њене фотографије непрвлачне. На пример, њена серија фотографија тинејџерки које су током своје трансформације у жене, свесне слике коју креирају о себи али и интензивног погледа посматрача.


Елизабет Тол каже: “Ако нема светла, ја не видим ништа”. Њене фотографије инспирисане су личним успоменама, причама, импресијама и осећањима која дели са нама.

sveusvemu

 

Трибине о скандинавском ноару


У Установи културе Пароброд поводом манифестације Октобар – месец шведске културе организоване су трибине о скандинавском ноару – магији скандинавских ТВ серија и феномену шведских крими прича, као и да почнемо са акцијом отварања скандинавске библиотеке! Улаз на све догађаје је слободан.


Одржана је трибина на тему "Нордијски ноар - Драма, ноћ и џемпери - магија скандинавских ТВ серија". Милиони људи широм света постали су љубитељи нордијског ноара, детективских и крими прича које се одвијају у Скандинавији. Гости су били позоришни редитељ и асистент на ФДУ Даријан Михајловић, сценариста Димитрије Војнов и психолошкиња Марија Чанковић.


Фестивал књижевности Крокодил и шведска књижевница Лена Олмарк представили су шведски ноар, феномен крими прича уз изложбу хит књига тог жанра. Последње деценије свет је очаран крими причама са севера. Књиге из Миленијум серије Стига Лашона продате су у преко 60 милиона копија у више од педесет држава, а туристи организовано обилазе делове Стокхолма у којима су живели Микаел Бломквист и Лизбет Саландер.


Друга велика ауторска имена у свету скандинавског ноара су, између осталог, Хенинг Манкел и Лиза Марклунд. Манкел један од првих шведских писаца крими романа који се пробио на међународно тржиште. Његове књиге преведене су на 40 језика, а екранизоване су не само у Шведској, већ и у Великој Британији.


Лиза Марклунд дебитовала је 1998. године првом у низу од девет књига о репортерки Аники Бенгтсон. Њено дело је посебно значајно јер је инспирисало и друге жене да почну да пишу крими романе – у периоду 1991-1997. објављена су само два крими романа чији су аутори жене. Током 2012. године било их је већ преко 20.


Током 2013. године у Шведској је продато 364 386 крими романа (извор: Асоцијација шведских издавача СвФ).


Фестивал шведских филмова и разговори са режисаркама у Кинотеци


SNOWE фестивал публици je званично предстваљeн у Кинотеци 20. и 21. октобра. Током два дана биће приказано пет филмова познатих шведских режисерки, а након пројекција публика ће бити у могућности да разговара са режисеркама и продуценткињама ових филмова. Овај кратки фестивал део је манифестације ”Сwе у свему” октобар – месец шведске културе.
SNOWE фестивал у Кинотеци део је већег пројекта, SNOWE (Sout North West East) чија је суштина сарадња и размена искустава филмских стваратељки из Шведске и Србије. Захваљујући овом пројекту у Београд, од 17. до 23. октобра, борави група шведских режисерки и продуценткиња са циљем да се што више упознају са могућностима продукције и филмским стваралаштвом Београда, Србије и региона, са посебним акцентом на женско филмско стваралаштво.


Музика шведске краљевске породице Бернадот у Градској скупштини


После Риге и Стокхолма, Београд је био први град у коме се изводи музика шведске краљевске породице Бернадот.
Наиме, Биљана Стефансон и Љиљана Јовановић, колоратурни сопрани, одржале су концерт у свечаној сали Скупштине града Београда. Програм концерта су биле соло песме и дуети, и композиције за соло клавир које су компоновали чланови краљевске породице Бернадот у Шведској током 19. и почетком 20. века.

 

После Риге и Стокхолма, Београд је први град у коме је ексклузивно изведена музика шведске краљевске породице Бернадот! 


У програм је увршћена и клавирска композиција српског композитора Корнелија Станковића "Варијације за клавир - Што се боре мисли моје" - српска национална песма, инспирисана поезијом српског кнеза Михаила Обреновића, коју је посветио српској кнегињи Клеопатри Карађорђевић средином педесетих година 19. века.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 24 октобар 2014 22:21
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија