Кућа Добрих Вести

Login

Индијски филм “Барфи” - прича о љубави и (не)могућим везама

Оцените овај чланак
(4 гласова)

filmsestljudiБЕОГРАД - Индијски играни филм “Барфи”, титлован на српском језику, који говори о троје младих и ,,(не)могућој” љубави, биће приказан вечерас на отвореном у Студентском парку у Београду. Пројекција почиње у 20.30 часова, а сви заинтересовани су позвани да погледају ово филмско остварење, наведено је у саопштењу Амбасаде Индије.

Филм, чије приказивање организује амбасада Индије у Београду у сарадњи са ФилмСтритом (FilmSTREET), је прича о троје младих који ће спознати да се љубав не може дефинисати нити укалупити у друштвена поимања нормалног и абнормалног.filmbarfiplakat

 

 

Наиме, глувонеми младић Барфи се заљубљује у прелепу, нежну Шрути. Долази до судара два света. Мада и Шрути гаји дубока осећања према Барфију, она ће попустити друштвеним и породичним притисцима да се уда “за нормалног човека” и води “нормалан живот”. Много година касније, њихови путеви ће се поново укрстити...

 

“Барфи”- полетна прича о крхкости људских бића

 

“Барфи” је полетна прича о крхкости људских бића. О немогућим везама. Неисказаним речима. И о љубави. Сценариста и режисер филма снимљеног 2012. је Анураг Басу, а у главним улогама наступају Ранбир Капур (Барфи), Пријанка Чопра (Џилмил) и Илеана Д’Круз (Шрути).

 

Филм је постигао један највећих финансијских успеха међу остварењима на хинду језику у 2012. у Индији и иностранству. Водећи домаћи магазин за филмску индустрију „Бокс офис Индиа“ (Box Office India), је Барфи“, после само три недеље приказивања прогласио за "Супер Хит".

 

“Барфи” је био изабран за званичног представника Индије међу најбољим филмовима на страном језику током доделе 85. Оскара.

На 58. “Филмфер наградама” (FilmFare Prices) је „Барфи“ проглашен за најбоље остварење на хинду језику у 2012. “Барфи” је имао 13 номинација и седам награда (више него иједан други филм), укључујући ту награде за Најбољи филм, Најбољег глумца Капура и музичког директора Притам Чакрабортија.

 

Боливуд - Филмско стваралаштво на хинду језику

 

Филмско стваралаштво на хинду језику познато као Боливуд има средиште у Мумбају, у савезној држави Махараштра и један је од највећих продуцената у Индији и у свету. 

 

Назив Боливуд се често нетачно користи за читаву филмску производњу у Индији, јер он је само део веће националне индустрије која подразумева филмско стваралаштво на више језика. У то су укључене филмске културе савезних држава Андра Прадеш, Асам, Бихар, Гуђарат, Харијана, Џаму и Кашмир, Ъарканд, Карнатака, Керала, Махараштра, Манипур, Одиса, Панџјаб, Раџастхан, Тамил Наду, Телангана, Утар Прадеш и Западни Бенгал.

 

У Индији се годишње објави око 1.100 играних филмова

 

У Индији буде годишње објављено у просеку, око 1.100 само играних филмова. Индијска филмска индустрија је највећа у свету и у погледу броја продатих карата, а друга (после Холивуда) у погледу прихода. Још на крају 2010. је Индија била водећа земља у филмској продукцији, а следили су је Ноливуд (филмска индустрија Нигерије), Холивуд и НР Кина. 

У 20. веку је индијски филм, заједно са филмским индустријама Холивуда и Народне Републике Кине постао глобално предузеће.

 

                                         filmpetsala

 

Само годину дана после приказивања покрретних слика у Лондону 1895, браћа Лумијер су имала представу и у Бомбају (данашњем Мумбаију). Одушевљеној публици у граду на западној обали Индије они су приказали Кинематографију која се састојала од шест кратких филмова.

 

Индијски фотограф Хиралал Сен је 1898. снимио „Цвет Персије“ (Тhe Flower оf Persia), сцене са представе у позоришту у Калкути (сада Колкати). Наредне године је први индијски документарни филм „Хрвачи“, хрвачки меч у Мумбаију снимио Х. С. Батавдекар.

 

Први дугометражни индијски неми филм „Рађа Харичандра“ на марати језику са запада земље је 1913. произвео Дадасахеб Палке кога сматрају пиониром филмске индустрије у Индији. Први индијски звучни филм је 1931. даровао Ардешир Ирани.

 

У 1950-тим су глобалну славу стекли индијски режисери из покрета Паралелни биоскоп, Сатиајит Реј, Ритвик Гатак, Мринал Сен, Адур Гопалакришнан, Будадеб Дасгупта, Г. Аравиндан, Апарна Сен, Шађи Н. Карун и Гириш Касаравали. Са успехом су у иностранству стварали и Шекар Капур, Мира Наир и Дипа Мехта.

 

Грађани Индије највише воле домаће филмове

 

У Индији је прошле године приход од биоскопских представа домаћих филмова достигао 1,54 милијарде долара (93.4 милијарде рупија), што је повећање од 10 одсто у односу на 2012. Филмови из Холивуда и других земаља и даље имају мали удео на индијском тржишту, испод 10 одсто.

 

Процењује се да је укупна вредност индијске филмске индустрије око две милијарде долара, у чему је домаћи удео 75 одсто. Очекује се да 2018. вредност индијске кинематографије достигне 3.6 милијарде долара. У томе би приходи од домаћих филмова изнели 2.67 милијарде, што је повећање од 11,4 процента у односу на 2013. годину.filmtrimatherindija

 

У савременој индијској кинематографији, кажу зналци, све је приметнији покрет да филмови буду реалнији, а у томе се истичу млади режисери Анураг Кашјап, Ананд Ганди и Гјап Кореа чији је драмски филм „Добар пут“ (Тhe Good Road) био овогодишњи индијски кандидат за Оскара.

 

                                        filmcetiri

 

Према упућенима, ово су можда најбоља времена за индијски филм. Постоји жива и креативна филмска заједница, тe нове технологије. Велике су инвестиције од корпорација, а и сама индустрија финансира независне ствараоце, што читаву индустрију чини одрживом и профитабилном.

 

Индијски филмови се приказују у више од 90 земаља. Са новим полетом они шире социо-политички и економски утицај Индије широм света.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 25 август 2014 01:17
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија