Професор Електротехничког факултета у Београду Вељко Милутиновић представио је пројекат дејта флоу (ДФ) рачунара и примене перцептрон алгоритма, који треба да омогуће да се јако велика количина података преноси за много краће времена и са далеко мањим машинама, него што су то садашњи супер компјутери.

То је посебно важно у апликацијама које се користе у геофизици, финансијском инжењерству, медицини и другим областима, где се обрађује јако много података. Професор је рекао да је реч о технологији која сажима податке, заузима мало простора, па не треба за суперкомпјутер градити посебну зграду, а веома је важно што се тако троши и много мање енергије, па су рачуни за струју мањи.

ДФ рачунари остварују значајна убрзања и перформансе, али само код заиста велике количине података. Рачунари користе перцептрон алгоритам, који представља упрошћен тип неурона у људском мозгу.
Срђан Крчо из компаније Дунавнет је представио пројекат Тагитсмарт , како да се артикли повежу са Интернетом помоћу штампаних сензора. На тај начин може да се добије информација о сваком производу у продавници или транспорту. Реч је о микропrцесорима са јефтином технологијом, која је предвиђена за масовну употребу.

Професор Факултета организационих наука Младен Чуданов говорио је о томе како друштвене мреже утичу на промену осећаја запослених према својој фирми.

Друштвени медији дељењем знања повећавају колективно знање човечанства, а истраживање је показало да при томе појединци осећају све већу припадност са групом својих колега ван фирме, а све мању са матичним предузећем. Чуданов је рекао да се зато у многим великим фирмама таква врста учења санкционише.

У сваком случају то може да представља зачетак процеса у којем ће удружења стручњака из праксе добити већи значај од компанија, наве је Чуданов.

Милош Миловановић из развојног центра говорио је о предностима базе података у облаку. Реч је о сервису који кориснику омогућује чување, обраду и коришћене података, којима приступа путем Интернет везе, а плаћа онолико колико је користио тај програм.

Структура облака преузима на себе опоравак хардвера када је потребан обезбеђује сталну доступност подацима, прелази на новију верзију хардвера и софтвера, преузима режијске операције управљањем и администрирањем података.

Миловановић је истакао да базе података у облаку пружају нове могућности, као што је драстично убрзан развојни циклус база, еластичност ресурса, присуство у свим регионима света и константно праћење корисничке базе.

Срђан Атанасијевић из Комтрејда је предочио позитивна искуства компанија са дигиталном трансформацијом пословања, односно са интезивном применом информационих технологија.

Тржиште, купци и клијенти захтевају од компанија интезивнију употребу нових -дигиталних канала пословања, нове технике и средства комуникације. Истовремено, запослени на своја радна места доносе своје паметне комуникационе уређаје и нова искуства у примени дигиталних технологија.

То ствара могућности да се лако значајно унапреде постојеће технологије са увођењем дигиталних, како би се повећала продуктивност, казао је Атанасијевић.

Декан ЕТФ-а Зоран Јовановић је указао на значај оваквих скупова, јер потенцијал у области ИТ-а, који Србија има још увек није довољно искоришћен. Треба више пажње посветити образовању стручњака, јер их немамо довољно, а то је посао будућности који би врло брзо могао да подигне привреду Србије.

Он је навео да је то и значајан извозни посао, за који је процењено да остварује извоз између 600 милиона и милијарду евра, али га статистика не евидентира, јер је реч полупроизводима који се раде за стране фирме.
Декан је додао да младе треба више мотивисати да се определе за то занимање, јер са њим могу брзо да се запосле, а просечна плата је 1.500 евра, за почетнике око 1.000.

Извор: Кућа добрих вести