Кућа Добрих Вести

Login

Нова економска шанса за Бразил

Оцените овај чланак
(1 Глас)

AgricultureeeeeeБЕОГРАД - Привреда Бразила, највећа у Латинској Америци, постепено се опоравља пошто је земља прошла кроз најдубљу рецесију последњих деценија, а укупан домаћи производ (БДП) умањен током 2015. и 2016. године за преко седам одсто. Економисти очекују да је БДП порастао у 2017. за 1,1 одсто, највише од 2013, а да ће у 2018. убрзати на 2,6 одсто.

 

Спорији раст инфрације је подстакао куповну моћ бразилских породица, а ниске каматне стопе довеле до узлета предузетничких улагања. Национална банка Бразила очекује да су потрошачке цене током 2017. порасле за 2.8 одсто, мање од очекиваних 3,2. Улагања су увећана за 1,6 одсто, први позитиван раст за четири године.

 

Председник Бразила Мишел Темер, сматра да се пространа (8,5 милиона квадратних километара) и многољуда (преко 208 милиона становника) земља “враћа на прави колосек.” Темер који је постао шеф државе у јуну 2016, пошто је Национални конгрес Бразила опозвао председницу Дилму Русеф због кршења буџетских закона, сматра да су видљиви резултати плана за реформе које је он предложио, “али без прибегавања популистичким мерама.” “Тај план се састоји од најширег дијапазона структурних реформи у последњих тридесет година, а његови темељи су фискална равнотежа, друштвена одговорност и раст производње,” навео је Темер у недавном обраћању јавности.

                                                                  centgaralbiznzise

 

Успешан опоравак привреде Бразила

 

Темер је навео да је просечна плата порасла за више од шест одсто. Основна каматна стопа, која је у мају 2016. износила 14,25 одсто сада вреди 7,5, најмања у последње четири године, док је банкарска маржа такође знатно опала. Само падом каматне стопе савезни буџет је попуњен са додатних 25 милијарди долара.

 

Спољнотрговинска размена у последње време обара рекорде: суфицит је достигао 58,477 милијарди долара од јануара до октобра 2017 (раст од 51,8 одсто у односу на исти период 2016). Индустријска производња порасла је за 1,6 одсто у истом периоду (у мају 2016. била је у паду за 9,8 процената). Извоз моторних возила порастао је за 55,7 одсто у односу на 2016, па је до октобра 2017. извезен0 560.000 возила. Продаја нових возила на домаћем тржишту бележила је раст од 9,28 одсто у поређењу са 2016. Жетва би требало да је у 2017. достигла историјски износ од 242 милиона тона, за 30 одсто више него годину дана раније.

 

Темер сматра да овај повољан циклус суштински враћа поверење у бразилску економију. Индекс предузетничког поверења (који дефинише бразилска Фондација Жетулио Варгас) достигао је 90,3 поена у октобру, што је највећа његова вредност још од јула 2014.

Индекс берзе у Сао Паулу премашио је 76.000 поена у септембру, после пада испод 38.000 поена, у јануару 2016. Прилив страних директних инвестиција у првом полугодишту 2017. износио је 40,3 милијарде долара (у читавој 2016. достигао је 78,9 милијарди). Само у сектору енергетике се током следећих неколико година очекују инвестиције од 136 милијарде долара и отварање 500.000 нових радних места.

 

                                       fabrikaree

 

Рационалнија потрошња и економска предвидљивост

 

По Темеру, побољшању пословног амбијента су знатно допринеле мере рационалне потрошње и економске предвидљивости. Поред осталог, поједностављене су бирократских процедура у области пољопривреде, услуга, малопродаје и спољне трговине. Државна предузећа су Законом о одговорности професионализована и поново успешно послују. Та предузећа су 2015. имала губитак од 10 милијарде долара, да би у 2016. остварила добит од 1,4 милијарди, а у првом полугодишту 207. добит им је износила чак 5,4 милијарде долара.

 

Ради побољшања продуктивности је реформисана законска регулатива о раду. Без укидања радничких права, законска регулатива је осавремењена, а некада непријављени радници тиме су доведени до пуних законских оквира.

 

Успех ових реформи већ се осећа у порасту стопе запослености. Према подацима бразилског Министарства за рад, током 2017. остварен је позитиван салдо од 163.000 нових радних места, док је у периоду од јануара до маја 2016. посао изгубило 448.000 радника. Како је утврдио бразилски Завод за статистику, само у трећем тромесечју 2017. отворено је 1,061 милиона радних места, а 524.000 незапослених лица добило је посао. Укупан реални доходак запослених, у трећем кварталу 2017. порастао је за 3,9 одсто, у поређењу с истим периодом 2016.

 

Поновно успостављање фискалне одговорности и економски раст омогућавају повећање средстава за социјална давања. Коришћење фондова „„BolsaFamilia“ („Породични додатак“) увећано је за 12,5 одсто, па сви корисници тог програма поново редовно примају помоћ. Влада је отишла и корак даље, формирајући програм „Progredir“ („Напредак“), који помаже угроженим породицама да добију посао и кредит, како би стекле одговарајућу финансијску независност.

 

Буџетска средства наменјена здравству и просвети такође су повећана. Рационализација управљања у здравству обезбедила је више средстава за основне здравствене услуге. У просвети, прихватање реформе средњег образовања осавременило је наставни програм, у складу с личним способностима ученикâ и реалним потребама тржишта рада. Лансирање геостационарног сателита представља важан корак у успостављању потпуне доступности интернета широког фреквенцијског појаса у Бразилу.

 

                                      brazilconomy

 

Поглед у скору будућност

 

Економисти, пак, упозоравају да ће очување поменутих стопа раста зависити од способности доносилаца политичких одлука да смање државне тропкове И остваре структурне реформе. При томе би, према оцени Централбе банке Бразила, монерарна политика требало да буде прилагодљива, а привредне реформе допринесу сманијивању каматних стопа.

 

Председник Темер обећава да је следећи корак омогућавање континуитета реформама, што ће гарантовати исплативост и одрживост система, а укинуће и неразумне привилегије. Поједностављење пореског законодавства, што је још један приоритет, погодоваће расту конкурентности у националној производњи, закључио је шеф државе.

 

Министар финансија Енрике Меирељеш, такође сматра да је Бразил на путу смањивања нивоа ризика пословања и враћања поверења, што ће даље подстицати улагања и ојачати потрошњу, која је један од главних мотора националне привреде. Уопште, садашњи показатељи говоре о изгледима за будући бржи раст, казао је министер Меирељеш који је један од најозбиљнијих кандидата за следећег председника Бразила на изборима у октобру 2018.

 

Економиста при Блумбергу, Марко Масиел је изненађујућИ велики раст увоза у трећем кварталу 2017, што је доказ повећаних улагања, протумачио као куповину “многих капиталних добара и делова за њих, што се савршено уклапа у обнављање потенцијалних могућности у Бразилу”. По Масиелу је “то веома важно, јер уколико буде настављено и током 2018, састав БДП ће бити много другачији.”

“Вести су добре,” закључио је Флавио Серано, виши економиста при Хаитонг Банци СА у националној финансијској престоници, 12-томилионском Сао Паолу. “Вероватно ће у Бразилу идуће године бити остварен добар раст.”

 

                                nocuriju

 

Привреда Бразила

 

Привреда Бразила је у 2017. била осма по величини у свету, сходно номиналном (када се одбије инфлација) БДП процењеном на преко 2,1 билион долара (10,309 долара по становнику, или 62 место у свету) и мереним паритетом куповне моћи (по тржишним ценама, PPP) од 3,2 билиона долара$ (15,646, у свету 76.).

 

Главни сектори привреде Бразила су пољопривреда, рударство, индустрија и услуге у којима је армија рада од преко 107 милиона људи. Једна од главних житница света, Бразил је главни узгајивач кафе последњих 150 година, соје, произвођач воћних сокова… … Један је од највећих извозника авиона, аутомобила, електричне опреме, етанола, текстила, обуће, гвожђа, челика, говедине…

 

Као једна од чланица групације БРИКС (зajedno sa Русијом, Индијом, Народне Републике Кином и Јужном Африком), Бразил је до 2010. био међу најбрже растућим великим привредама у свету. Неколико фактора, међу њима и наизглед неутољива глад у земљама попут НР Кине за кључним бразилским извозним робама, допринело је импресивном расту нациоиналне привреде током 2000-тих. Привреда Бразила је достигла врхунац 2010, када је БДП растао по стопи сличној у НР Кини, од близу осам одсто и то у време када су многи делови света пролазили кроз Велику рецесију.

                                      renavableenefgi      

Тадашња влада Партије рада (PT) председника Луиша Ињасија Луле да Силве искористила је процват поривреде да прошири социјална давања. Она су подразумевала месечне накнаdе сиромашним породицама које су одржавале децу у школи и омогућавале им медецинске прегледе. Програм је смањио крајње сиромаштво и побољпшао здравствене те образовне показатеље.

 

Паралелно, Бразилска банка за национални развој (BNDES) је брзо ширила кредитне могућности пословним људима. Бразилска национална валута реал је узлетела, a земља је била све присутнија на светским финансијским и тржиштима роба. Бразил је постао модел земљама у развоју које трагају за препорукама ради одрживог напретка.

 

У власти су веровали да су пронашли добитну политичку комбинацију која је остварила равнотежу између бразилског крупног бизниса, политичке левице и радничке класе. Привредне реформе су Бразилу донеле међународно уважавање и утицај регионалне силе у Латинској Америци и тзв. средње силе у светским односима.

 

                               stock

 

Но, формула је потпала под притисак када је привреда почела да посустаје. Цене сировина су кренуле да падају како су се ширили ефекти Велике рецесије, а са њима и стопе раста бразилског БДП. Од 2014. је земља запала у трогодишњу рецесију…

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 04 јануар 2018 13:56
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија