Кућа Добрих Вести

Login

Да стартапови буду глобални и уживају подршку државе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

korejastapra1БЕОГРАД - За напредак малих и средњих предузећа (МСП) потребни су повољно пословно окружење и њихова тежња да успешно послују глобално.

 

То важи и за МСП у Србији која могу да привуку велике инвестиције уколико се усредсреде на развој софтвера и производа који праве велике промене у животима грађана.

 

Горе наведене су неке од порука међународних и домаћих стручњака који су у Београду излагали на међународном семинару „СЕЕ МИКТА – Иновације и предузетништво“. Семинар је у жељи да буду размењене добре праксе у свету, организовала амбасада Републике Кореје у Србији, заједно са дипломатским представништвима других земаља платформе МИКТА - Мексика, Индонезије, Турске и Аустралије - те у сарадњи с НАЛЕД-ом.

 

Скуп је доносиоцима одлука и домаћој старт-ап јавности могао да пружи корисне смернице. Међу њима је и она да држава има кључну улогу у стварању повољног екосистема за развој заједнице СМП у повоју. Руку под руку иду и удружења послодаваца и академска заједница. 

 

Амбасадори говоре

 

Танђу Билгич, амбасадор Турске, земље која је садашњи председавајући МИКТА, изнео је да је то удружење држава које су чланице Групе 20 (Г20) највећих и најразвијенијих привреда света, усвојило, поред осталих, низ активности у вези питања иновација. У 2016. је тада председавајућа Аустралија организовала конференцију под називом “Лидерство у иновацијама”, а тај програм је настављен и ове године.  

 

                          ambasador turske

 

По амбасадору Билгичу, исто важи и за Турску. Турска у 2023. слави 100 година постојања Републике па је, између осталог, прокламовала достизање одређених циљева. Један од њих је окупљање 300.000 стручњака у области иновационих технологија од којих ће половину плаћати приватни сектор. “Трудимо се да сваке године повећамо буџет за истраживање и развој за 15 одсто и до 2023. то ће изнети три процента укупног домаћег производа” (БДП), саопштио је Билгич.

 

Амбасадор Мексика Марко Антонио Гарсија Бланко  је подсетио да је та држава тренутно 15. најјача национална привреда света и да ће, према проценама Блумберга, до 2050. избити на седму позицију. Мексико је 13. највећи извозник у свету и највећи у Латинској Америци, заслужан за 34 посто укупне трговине у региону.

 

Мексико је између 2012. и 2017. добио 156 милијарди долара страних директних инвестиција (СДИ), у просеку 31,2 милијарде долара годишње. Трговина Мексика на годишњем нивоу узноси 797 милијарди долара или 2.2 милијарде дневно. Мексико има мрежу споразума о слободној трговини (ФТА) са 46 земаља. То је осма туристичка сила света са преко 35 милиона посетилаца из иностранства.

 

Амбасадор Гарсија Бланко је истакао да су за његову земљу микро, мала и средња предузећа (ММСП) важна јер чине 99,8 одсто свих привредних субјеката и запошљавају 71 одсто радне снаге. При томе, треба имати у виду да је Мексико 12. најмногољудија земља на свету са преко 120 милиона становника, а са ће 2030. имати 148 милиона житеља.

                                                                                    ambasador meksika 

 

Влада Мексика је 2012, у циљу развоја ММСП, формирала Национални институт за предузетништво (ИНАДЕМ) са низом програма теоријске, правне и економске подршке. ИНАДЕМ је административно тело у надлежности министарства економије чији је циљ спровођење и координација националне политике ради подршке ММСП.

 

ИНАДЕМ ради у великој мери путем Мреже предузетничке подршке. Мрежа представља групу владиних и приватних организација која нуди производе, планове, обуку, услуге, програме ради помоћи предузетницима у спровођењу њихових пројеката. 

 

Помоћ је користило више од 30.000 бизниса и током пет година формирано је 75 инкубатора, 36 акцелератора, 24 простора за развој производа и 32 института. Отворено је три милиона радних места. “Чак 80 одсто извоза у домену високих технологија у Латинској Америци је из Мексика и лидери смо по броју старт-ап фирми у области финансија са 238,” рекао је Гарсија Бланко.

 

Забележен је, такође, раст од 8,6 посто пословних зајмова (од 26,4 посто у 2012. на 35 посто у 2016.) Подршком ИНАДЕМ је додата вредност ММСП повећана на 41 посто у 2016, за 6,3 посто више него 2012. „Продуктивност је постепено повећавана и одржавана,” навео је амбасадор Мексика.

 

Пример КОТРА

 

Сунг Ги Ли, генерални директор Корејске агенције за промоцију трговине и улагања (КОТРА) у Србији, оценио је како глобализација значи да МСП послују не само на домаћем већ и на међународном тржишту, у свим аспектима њиховог вредностног ланца. “Наравно, неизбежно је да компаније учине највише што могу како би и саме постале глобалне, али подршка централне и локалних влада глобализацији може подстаћи брз раст МСП,” указао је генерални директор Ли.

 

Др. Ли је навео да влада Јужне Кореје и локалне самоуправе улажу велике напоре за убрзање раста МСП. Он је нарочито истакао садашњу администрацију председника Мун Ђе-ина која је недавно основала Министарство за МСП и новопокренута предузећа, како би се на њих усредсредило.

 

Челник представништва КОТРА је објаснио да су три основна правца политике подршке МСП. Први је повећање броја нових предузећа охрабривањем иновативног предузетништва. Други је њихов раст до одрживог пословања финансирањем, обучавањем, консултацијама, итд. Трећи је обезбеђивање таквог нивоа раста да нека од МСП кроз глобализацију постану победници, “митолошки једнорог”.

 

                         direktor kotre

 

Ли је навео да у свету постоји 340 милиона МСП свих врсти. Он тога су 40 милиона СМП пословне организације. Но, само 9.5 милиона или тек мање од три одсто од свих СМП извозе своје производе или услуге. “Глобализација може учинити да МСП одскоче,” истакао је званичник КОТРА.

 

Ли је навео да је у Јужној Кореји влада поверила КОТРИ задатак глобализовања МСП. За спровођење такве мисије у КОТРА су разрадили седам програма - Извозна подршка МСП; развијање Глобалног пословном партнерства; подстицање нових индустрија, попут индустрије услуга као мотора раста; понуда информација у трговини и инвестицијама; подршка ширењу МСП у иностранству; промовисање инвестиција; и, јачање одрживог раста.

 

Сва те задатка у КОТРА спроводе у сарадњи са локалним самоуправама и индустријским удружењима. “Нарочито, у циљу подршке извозу МСП, руководимо подружницама КОТРА у иностранству, заједничким логистичким центрима, организујемо изложбе и трговинске презентације, организујемо менторске програме,” навео је Ли. Такође, пружа се подршка регрутовању људства са глобалног тржишта за компаније у Јужној Кореји.

 

Генерални директор представништва КОТРА је мишљења како је у Србији, ,,време да у циљу развоја домаће привреде, влада и локалне самоуправе дају већу подршку глобалном пословању МСП. Надам се да модел пословања КОТРА може послужити као путоказ за глобализацију МСП и новопокренутих фирми,” закључио је др. Ли.

                                              

 

Стартапови бујају у Јужној Кореји

 

Директор Startup Alliance Korea Лим Јунгвок је подсетио да је Јужна Кореја 11 највећа привреда у свету, шести извозник, и дом многих међународно познатих компанија из секторфа Информатичких технологија (ИТ).  Но, услови привређивања се погоршавају у тој високоразвијеној држави у Источној Азији.

 

По Лиму, један од разлога је И превелика зависност од моћних породичних мултинационалних компанија чебола. ,,Чеболи су стари И недовољно агресивни. Кореји је потребна свежа крв ради раста,” приметио је млади јужнокорејски стручњак, популарни новинар и блогер.

 

Администрација претходне председнице Парк Хун хје је 2013. покренула политику,,Креативне привреде” ради помоћи пре свега МСП И стартаповима. Администрација новог председника Мун Ђе ина, пак инсистира на 4. Индустријској револуцији.

 

Лим сматра да је време наступ старт-апова и МСП са њиховим иновацијама. У том смислу истакао је значај развоја предузетничке културе, подстицајне регулативе, укључивања искусних предузетника као ментора почетницима, а посебно значај лакшег приступа новцу за улагање јер је мало ко спреман на ризик финансирања старт-упа. “Неопходно је да држава покрене програм финансијске подршке старт-уп фирмама у раној фази као што је то урадила Кореја… нагласио је Лим.

 

Лим сматра како је потребно да држава обезбеди и да локални инкубатори, акцелератори и фондови предузетничког капитала којих је све више, финансирају даљи развој. “На уложених 120 милиона долара досада, смо добили више од 300 успешних старт-уп компанија,” навео је он.

 

                           mladi lim

 

У последњих 10 година инвестиране су две милијарде долараи тај новац је усмерен у више од 400 нових фондова предузетничког капитала ради финансирања старт-упова. Влада ће у наредних пет година уложити девет милијарди долара у развој МСП, навео је Лим. По њему Јужна Кореја је развила програм по узору на Израел, земљи препознатљивој по снажној старт-ап заједници.

 

,,Моје препоруке Србији су да поједностави прописе и направи јавни програм финансијске подршке за старт-ап фирме у раној фази развоја. За српске старт-апове је битно да користе глобалне платформе као што је Јутјуб да би привукли пажњу света… Посебно је важно да бринете о националним старт-уп херојима.”

 

Јужнокорејски национални херој у том домену је Бyунг-Гyу Цханг, навео је Лим. Чанг је после успеха његове компаније “Блухоул” за развој видео игара дошао на чело председничког Комитета за 4. Индустријску револуцију.

 

Битан корак у развоју старт-ап заједнице у Србији Лим види и у њеном повезивању са Силиконском долином, “најиновативнијим местом на свету. Старт-ап алијанса Кореје организује конференције у Силиконској долини и доводи корејске професионалце из Силиконске долине у Јужну Кореју да поделе искуства и знања,” рекао је он.

 

По Лиму, и Србија има веома успешне сународнике у Силиконској долини и требало би да их доводи у домовину како би надахњивали домаће предузетнике. Опет Аустрија, географски влиска Србији, скоро је отворила канцеларију у Сан Франциску, навео је даљи пример Лим.

 

Даље Лимове сугестије за Србију су: Олакшајте правила; Обезбедите програм јавне подршке за рану фазу стартапова; осигурајте средства за локалне предузетничке фондове како би они могли да финансирају почетне фазе стартапова; учините универзитете чвориштима стартап еконситема.

 

(Наставља се...)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 21 децембар 2017 23:20
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија