Кућа Добрих Вести

Login

Велике привредне могућности Индонезије - други део

Оцените овај чланак
(2 гласова)

elektrifikacijaaaaБЕОГРАД - Улагања у Индонезију стално расту. У 2015. су реализоване директне инвестиције изнеле 43,6 милијарди долара (545,4 билиона IDR). Раст реализованих инвестиција на годишњем нивоу је повећан за 17,8 посто. Прошле године су остварене инвестиције вредне 45,4 милијарди долара (612.9 билиона IDR) и порасле су за 12,4 посто.

 

Према подацима лондонског часописа Економист из јануара 2016, Индонезија је била треће највеће инвестиционо одредиште у Азији. На крају те године је јапанска Банка за међународну сарадњу (JBIC), такође, објавила да је Индонезија, после Индије и Народне Републике Кине, трећа најпожељнија дестинација за улагања на континенту који је у средишту пажње глобалних инвеститора.

 

Индонежански званичници истичу неке од карактеристика ове земље које би могле да буду интересантне потенцијалним улагачима.

 

Међу њима су: обиље природних ресурса; висококвалитетни, разнолики и поверења вредни производи; тржиште Индонезије је достижно и на њему је лако пословати, кажу званичници.

 

Поред постојано растуће привреде, ниске инфлације, значајних инфраструктурних потреба, међу којима су некретнине и комуналне службе, Индонезију карактеришу све многобројнија средња класа и расположиви нивои прихода; унапређење нивоа образовања; повољна демографска слика - између 2020. и 2030. ће број људи у продуктивном добу, између 15 и 65. година, чинити око 70 процената становништва које ће тада премашити 270 милиона; добра географска позиција; политичка стабилност у земљи која је трећа најмногољудија демократија; квалитетна и некорумпирана власт. Коначно, процене су међународних институција да ће Индонезија 2050. године бити четврта највећа привреда у свету.

 

                                   guzvaaaa

Индонежански званичници су даље изнели да та земље непрестано поправља положај на Дуинг бизнис листи Светске банке.

 

Још 2013. је била на 129. месту, да би 2016. достигла 106. У 2017, та земља заузима 91. место, а председник Ђокови је за идућу годину поставио изузетно амбициозан циљ, да Индонезија уђе међу водећих 40 држава света по повећању пословних активности. У Џакарти истичу и реформе у олакшавању прекограничне трговине.

 

Нека устане туризам

 

На семинару је, такође, истакнуто да је следећа велика ствар у Индонезији – туризам. Земљу је током 2016. посетило 11,5 милиона туриста и приход од те индустрије је достигао близу 13 милијарди долара. Стране и домаће директне инвестиције (СДИ и ДДИ) у туристички сектор су између 2015. и 2016. порасле за преко 20 посто у IDR. Руководиоци индонежанског туризма су оптимисти да ће ту земљу током 2017. посетити више од 15 милиона страних гостију.

 

Такође се очекује, не мање од 265 милиона путовања по земљи домаћих туриста. Циљ је да Индонезију током 2019, посети 20 милиона страних туриста.

 

Ради се на стварању „10 нових Балија“, односно одређено је десет приоритетних туристичких дестинација у Индонезији. Шест је добило статус Националне стратешка туристичке зона а четири Посебне туристичке економске зоне. У првој групи су језеро Тоба (на Северној Суматри); Поморски национални парк Вакатоби (на југоисточном Сулавезију); ланац

 

Хиљаду острва испред главног града Џакарте; будистички храм Боробудур (на централној Јави); вулканско подручје у националном парку Бромо-Тенгер-Семеру (на источној Јави); и рибарски град Лабуан Бађо на острву Флорес (у провинцији Источна Нуса Тенгара). У другој групи су Рт Келајанг на острву Белитунг (Суматра); Мандалика на острву Ломбок (у Западној Нуса Тенгари); острво Моротаи на Молучком острвљу (провинција Малуку); и полуострво Танјунг Лесунг (Бантен).

 

                                palmsprings         

Недовољна привредна сарадња Србије и Индонезије

 

Билатерална трговинска размена између Индонезије и Србије се, према Мухамеду Риваију Абасу, помоћнику директора Индонежанског центра за промоцију трговине (ITPC) у Будимпешти, развија “мало по мало.” Према подацима ITPC, извоз из Индонезије је порастао са 84.000 долара у 2012. на 2,8 милиона у 2016. Увоз у Индонезију из Србије је у том периоду повећан са преко 10.000 долара на око 25,3 милиона. Укупна трговинска размена је у 2016. изнела 28,1 милион долара, при чему је

Индонезија имала дефицит од готово 22,5 милиона долара. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у 2016. је укупна спољнотрговинска размена у роби са Индонезијом износила 56,4 милион долара. Извоз у роби у Индонезију је изнео 9,6 милиона долара (повећање од 59,6 одсто), и на листи земаља у које Србија извози, Индонезија се нашла на 63. месту (учешће Индонезије у укупном извозу Србије износило је 0,1 одсто). Са друге стране, увезена је роба у вредности од 46,8 милиона долара, и на листи земаља из којих Србија увози, Индонезија се нашла на 43. месту (учешће Индонезије у укупном увозу Србије износило је 0,2 одсто). Покривеност увоза извозом из Србије у Индонезију је у 2016. износила 20,5 одсто, подаци су РЗС.

 

Према прошломесечним подацима ITPC Будимпешта, укупна трговинска размена Индонезије са светом је 2016. вредела преко 280 милијарди долара. Извоз Индонезије је представљао 144,4 милијарде, а увоз 135,6 милијарди па је та земља имала суфицит у трговини од 8,7 милијарди долара.

 

У ITPC Будимпешта као извозне производе из Индонезије истичу: сирово палмино уље; текстил и производе од текстила; електронику; гуме и производе од гуме: Дрво, пулпу и намештај; хемијске производе; производе од метала; машинерију; обрађену храну и аутомобиле. Међу перспективним производима су обућа; накит; пластичнe robe; ракови; риба и рибљи производи; кафа; кокос; рукотворине; зачини; кожа и производи од коже. Међу осталим производима су угаљ; животиње и животињски производи; медицинска опрема; воће и поврће; и етерична уља.

 

Помоћник директора Абас је говорио и о могућностима за повећање економске сарадње између Индонезије и Србије. По њему,из Индонезије могу у Србију да буду извожени текстил и одећа, обрађено месо (рибе), ракови и кафа. Такође, индустријски производи широке потрошње (обућа, одећа, стакло и производи од стакла, пластика и пластични производи).Са друге стране, индонежанске компаније сматрају у ITPC у Будимпешти, могу да користе Србију као чвориште и канал за извоз на друга европска тржишта. Из Србије је могућ извоз оружја и муниције, машинерије и механичких средстава у Индонезију.

 

У ITPC наводе да постоје могућности и за сарадњу у обради дрва и у дрвној индустрији. Шанса, такође, лежи у слању особља за попуњавање радних места у електронском, хотелијерско/медицинском и другим секторима. Развој инфраструктуре у

 

Индонезији пружа могућности за сарадњу у грађевинарству, а трансфер технологија (нарочито информатичких и нових) изСрбије у Индонезију је обећавајућа област економске сарадње између две државе.

 

По званичнику ITPC, једна од препрека за трговинске односе између Индонезије и Србије је релативно велика географска удаљеност, због чега су транспортни трошкови веома високи, а време путовања дуго. Даље, привреда Србије је још увек усредсређена на ЕУ, док је Индонезија и даље фокусирана на традиционална и домаће тржишта. Међу ограничењима је, такође, недовољна размена трговинских мисија између две земље. Слабо је интересовање пословних људи обе земље за истраживање пословних могућности због даљине, језика и финансијског ризика. Постоји и питањe интернет превара лажних компанија. Коначно, економску сарадњу између две државе отежавају и бесцаринске баријере.

 

                                     DZAKARTA

Амбасадоров позив српским бизнисменима на TEI

 

Амбасадор Кандоу је указао да је унапређење привредног партнерства са Србијом био један од главних циљева од успостављања дипломатских односа између две државе 1956. године. Ради јачања и продубљивања трговинских и економских веза између две државе амбасада Индонезије у Београду је и организовала једнодневни семинар о пословним могућностима у тој земљи.

 

На семинару су учесници могли више да чују о економском учинку Индонезије, пословној клими и могућностима улагања у Индонезији. Такве информације би требало да им буду од користи у будућем раду.

 

Анбасадор је, такође, најавио да ће Министарство трговине Индонезије организовати традиционални Индонежански трговински сајам (TEI) од 11. до 15. октобра у Тангерангу, граду у провинцији Бантен, на ободу главног града Џакарте. TEI је један од највећих сајмова индонежанских извозних производа високог квалитета, од индустријских, рударских и пољопривредних роба до занатских и других из сектора креативне економије. “Будите уверени да ћете ту пронаћи најновије и најквалитетније индонежанске извозне робе, директно од произвођача,” казао је амбасадор Кандоу позивајући компаније из Србије на пословну изложбу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 11 јул 2017 13:42
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија