Најзначајнији људи из сфере политике, бизниса, науке из Индије и појединих делова света „сјатили“ су се на Глобални самит „Живахни Гуџарат“ (VGGS) 2017, који је прошлог уторка отворио домаЋи премијер Нарендра Моди.

Са главним мотом „Повезивање Индије са светом“, учесници двогодишњег најзначајнијег самита у Индији су били председници неколико држава, премијери и њихови заменици, те министри. Државно-привредну делегацију Србије је предводио премијер Александар Вучић.

На самиту је учествовало и 30-так извршних директора компанија са листе Форбс 500, поред осталих Боинг Интернешенел, DP World групације, Cisco System, заједно са моћним магнатима из Индије. Велике делегације из 12 партнерских земаља „Живахног Гуџарата“, међу којима из Сједињених Америчких Држава, Јапана, Велике Британије, Француске и Аустралије учествовале су на самиту.

Премијер Моди привлачи инвеститоре

„Снага Индије је садржана у 3 Д - Демографији, Демократији и тражњи (Demand),“ поручио је у говору на енглеском језику премијер Моди.

Индија би после 2030. требало да буде најмногољудија земља на свету, а до 2065. да броји 1,64 милијарди становника. За десет година Индија ће имати 69 градова са најмање милион људи. Стручњаци Глобалног Института Мекинзи очекују да ће у истом периоду њена „потрошачка класа“ бити утростручена, са садашњих око 50 милиона људи. Друге процене говоре и учетворостручена.

Међу 1,25 милијарди становника Индије, 800 милиона је у доби до 35 година. „Наша је нација живахне младости. Дисциплинована, привржена и талентована младеж Индије представља радну снагу без премца у свету,“ поручио је Моди.

                                               
Индуси могу да буду оптимисти. Имаће 2025, највећи број младих у свету, од којих ће више од 10 милиона сваке године долазити на тржиште рада.
Индија је најмногољудија демократија на свету. Моди је, истичући демократију као највећу снагу Индије, казао „како неки људи говоре да демократија не може да омогући ефикасно и брзо управљање“. Но, премијер је рекао како су протекле две и по године одкако Индијом управља влада Баратија Џаната партије (BJP), којој је он на челу, показале да је „могуће испоручити брзе резултате“. “Развили смо и културу здравог надметања међу савезним државама на основу рангирања према параметрима доброг управљања,” казао је Моди.

Моди је рекао да је његова влада у протеклом периоду неуморно радила како би остваривала индијске могућности и усмерила привреду у добром правцу. Резултати су охрабрујући због значајног побољшања кључних макроекономских показатеља, попут укупног домаћег производа (ГДП), инфлације, фискалног и дефицита текућег рачуна, те прилива страних директних инвестиција (СДИ).

"Индија је постала најбрже растућа значајна привреда у свету. Упркос успоравању у међународној привреди, ми смо забележили изванредан раст. Данас је Индија светла тачка у светској привреди. Сматрају нас мотором економског раста у свету,” казао је индијски премијер.

Очекује се да ће привреда Индије која је трећа највећа у свету (8,7 билиона долара, процена за 2016.), мерено паритетом куповне моћи (PPP, према тржишним ценама), порасти за 7,1 одсто у финансијској 2016-2017 (1. април-31. март), за 7,1 одсто. У претходној 2015-2016 години, тај раст је достигао 7,6 одсто. Инфлација јe у децембру износила 3,41 одсто на годишњем нивоу, укупан циљни фискални дефицит за 2016/2717. је 6,4 одсто ГДП, а трговински дефицит је снањен на 10.36 милијарди долара са 11,5 милијарди из последњег месеца 2015.

                                  
Моди је изнео да је прилив СДИ од маја 2014. достигао 130 милијарди долара. Током протекле две године СДИ су порастле за 60 процената. Индија је постала највећи прималац капитала у азијско-пацифичком региону, што одражава поверење страних улагача у индијску привреду, оценио је Моди.

Моди о досадашњим привредним резултатима

Моди је указао да је највећи бренд који је Индија икада имала, постао владин успешан програм “Make in India ” који ту земљу треба да постави на мапу света као производно чвориште и уважену економију. Производња трајних добара је током 2015-2016 порасла за девет одсто. То је Индију довело на шесто место у свету у производњи трајних добара. Очекује се да ће тај сектор у Индији током 2017. запошљавати 2,8 милиона људи.

Премијер је истакао и рад на администрацији без папирологије. Управљање помоћу интернета је систем учинило отвореним и брзим, оценио је Моди. "Е-управљање је лако и ефикасно. У томе главну улогу има дигитална технологија. На прагу смо да постанемо најдигиталнија привреда у свету”, казао је он.

                                     
Индијска дигитална привреда брзо расте. Паралелно, процењује се да ће број корисника смартфона порасти са 300 милиона почетком 2016. на преко 500 милиона у наредних пет година.

Моди је и овом приликом истакао да су стварање и омогућавање погодног амбијента за пословне људе и привлачење инвестиција, његов врхунски приоритет. "Највећи нагласак стављамо на Лакоћу обављања посла (Ease of Doing Business)," казао је премијер. "Моја влада је снажно привржена наставку реформе индијске привреде", рекао је он.

Премијер је изнео да су предузети одлучни кораци како би био олакшан процес издавања дозвола, рационалисања прописа и процедура одобравања, обрачуна и повраћаја, као што се спроводе и инспекције.

"Пратимо примену стотина поступака у различитим секторима како би унапредили регулаторни оквир. То је део обећања о Доброј управи," казао је Моди.

Моди је рекао да се у Индији сваког дана даље унапређују политике и процедуре, како би биле једноставније за покретање и раст послова.

“Либерализовали смо режим СДИ у многим секторима и на различите начине. Индија је данас међу најотворенијим земљама," казао је он.
“За улагања (у Индији) лимит је небо и наше политике су вема напредне,” казао је премијер. “Индија ће бити једно од највећим у свету грађевинских тржишта. Све то пружа незабележене могућности инвеститорима,” казао је премијер.

По Модију, циљ је да у Индији буде укинута корупција, а земља постане најлакше место за пословање у свету. Премијер је у говору настојао да привуче инвеституре обећавајући им прогресивне политике. “Бићу Вам при руци кад год затребам,” Моди је поручио пословним првацима.

Делотворни самит „Живахни Гуџарат“

“Живахни Гуџарат“, магија премијера Модија да привуче стране инвеститоре у Индију, деловала је поново на највећем скупу водећих пословних људи, твораца политике и аналитичара у другој најмногољудијој земљи на свету и трећој сили међународне привреде мерено ППП. Стотине страних инвеститора и хиљаде домаћих, потписали су на осмом самиту од 10. до 13. јануара 25.578 меморандума о разумевању (MoU), повећање у односу на 22,602 MoU током скупа пре две године.

Заменик главног министра Гуџарата Нитин Пател је изнео да су МоУ потписани у различитим секторима, укључујући инфраструктуру, грађевинско земљиште, наменску индустрију И биотехнологију. Пре почетка самита домаћини су очекивали да МоУ вреде укупно 440 милијарди долара, али Пател није на завршном скупу изнео коначну бројку у индијским рупијама или америчким доларима. “Вредност може временом да се промени, па бројке не могу да буду обелодањене,” рекао је заменик главног министра. Казао је само да је 52 MoU вредно преко 4.000 крор (10 милиона) рупија (један долар једнако 68 рупија), а 133 се креће од 1. 000 до 4.000 крор рупија.

Највећу пажњу су привукла микро, мала и средња предузећа (MSMEs), са којима су компаније потписале 18.533 MoU, а следио је секор великих предузећа привукавши 5.938 MoU. На секторе технологије и технике је отишло 1.107 MoU.

Шта ће од тога бити реализовано показаће време. Ових дана су интернет новине Бизнис инсајдер Индиа (BII) навеле како је влада Гуџарата саопштила да је 70 одсто MoU реализовано или је у тој фази. Водећи индијски конгломерати Рилајенс и Адани Група су објавили да су испунили своја обећања.

Опет, по подацима Управе за привреду и статистику Гуџарата, од предвиђених 40 билиона рупија (преко 580 милијарди долара) реализовано је осам одсто предложених инвестиција, пренео је BII, из састава немачке медијске групације Аксел Шпрингер. Угледни индијски економски дневник Минт је пренео Социјално-економску ревију Гуџарата за 2015-16, према којој је 57 одсто предлога између 2003. и 2016, уговорено или остварено.

Гуџарат привлачан за инвестиције

Неки врхунски финансијски аналитичари сматрају да је Гуџарат најпогоднија индијска савезна држава за инвестирање. Главни министар Гуџарата Виџај Рупани је оценио да је формула успеха те државе у изузетној пословној способности њених људи. Према гуџаратанској изреци, једине земље у којима нема њених синова су „оне које су веома мале, неразвијене или су острва без много пословних могућности”.

Отуда је природно што је и на најновијем VGGS 2017, највеће интересовање било за улагања у привреду Гуџарата, који је седма најпространија (близу 200.000 квадратних километара) и девета најмногољудија (преко 60 милиона жигтеља) савезна држава међу 29 у Индији и још седам територија Уније. Уопште, Гуџарат, мада представља геополитички рискантну инвестициону зону због границе са Пакистаном, архинепријатељем Индије и пустиње на западу, у протеклих деценију и по је била веома успешна у привлачењу СДИ.

Према Истраживачком центру Фајненшел тајмса за податке о СДИ, у 2015. су страни инвеститори уложили 13,4 милијарди долара у гринфилд инвестиције у Гуџарату, чиме су надмашили савезне државе Махараштру (8,3 милијарди долара) и Карнатаку (4,9 милијарди долара). Гуџарат је, такође, претекао кључна инвестициона подручја у Народној Републици Кини, градску зону Шангаја (10,6 милијарди долара), Гуангдонг (4,5 милијарди долара) И, Ђиангсу (9,53 милијарди долара).

У протеклих пет година СДИ у Гуџарату (на основу објављених гринфилд пројеката) су утростручене. Опет према према финансијској медијској кући Блумберг, коју је пренео BII, у периоду 2002-2016. је Гуџарат био пета, а Махараштра, коју је премијер Вучић, такође посетио, водећа са 30 одсто свих СДИ у Индији. Но, концепт самита “Живатни Гуџарат” је усвојило неколико других, већих, многољудијих и старијих индијских савезних држава попут Западног Бенгала и Раџастана и добило инвестиције.

До 2011, Гуџарат је био место за конвенционалне индустрије. Текстилна, фармацеутска И индустрија производње боја биле су главне у приватном сектору.

Година 2012. представљала је прекретницу за индустријску револуцију у Гуџарату. Остварен је драматичан прилив СДИ. Прича о успеху Гуџарата као баштине СДИ почела је одлуком јапанског гиганта Марути-Сузуки да отвори велико постројење аутомобила у овој држави. Друге аутомобилске мега компаније, Форд, Џенерал Моторс и Хонда (његова дивизија за двоточкаше) чекају у реду ради планова за проширења у Гуџарату.

Известан број компанија које производе ауто делове кроз заједничко улагање са јапанским фирмама, спремају се да почну производњу у Гуџарату.

Традиционалне индустријске гране су потиснуте, а оне модерне су нагло напредовале са већим учешћем страног улагања. Нагласак је на бржем расту аутомобилске индустрије, телекомуникација И металуршке индустрије. Гуџарат је постао ново чвориште аутомобилске индустрије, оставивши за собом савезне државе Харијану И Тамил Наду.

                                                      
Зашто је Гуџарат био интересантан за улагаче

Гуџарат је претекао низ других у привлачењу СДИ и остварио раст производње док је његов главни министар био Нарендра Моди (2001-2013). Аналитичари наводе да су одлучујући фактори за привлачење СДИ били је унапређивање ефикасности бирократије и доступност грађевинског земљишта.

Бирократске препреке, које су одбијале стране инвеститоре, ублажене су благовременим издавањем дозвола и бољим државним управљањем. У заједничком истраживању Светске Банке и Индијског бироа за индустријску политику и промоцију (DIPP), Гуџарат се нашао на врху у Индији када је реч о лакоћи пославања у 2014-2015.

Гуџарат је даље, остварио успех вредан хвале у снабдевању струјом. Сва села у Гуџарату су повезана на електричну мрежу. То није успело ни једној другој индијској савезној држави.

Гуџарат је, такође, постао лидер у обновљивој енергији у Индији. Први је и када је реч о соларној енергији. На Гуџарат одлази две трећине укупно произведене соларне енергије у читавој Индији. Основан је највећи соларни парк у Азији, у селу Чаранка у округу Патан. Гуџарат је и други највећи произвођач енергије ветра у земљи. Доприноси са око 15 посто укупно произведене те врсте енергије у земљи.

Даљи подстрек за привлачење инвестиција током Модијевог мандата, била је изградња велике луке Мундра. На иницијативу Модија, прву велику луку у приватном власништву, изграђила Адани група. То је отворило велики канал за пословање и трговину у Гуџарату. Следствено, централна влада је изградила луку Кандла у Гуџарату, за државни промет нафтом и прерађивачким производима.

Моди је као главни министар Гуџарата представио и нови план за развој индустријске производње. У оквиру Специјалног инвестиционог регионалног (SRI) плана за индустрије, одређено је 13 потенцијалних области за промовисање индустријских пројеката. Површина сваког SRI је већа од 100 км2. Једна од ових потенцијалних области је у оквиру Пројекта индустријски коридор Делхи Мумбаи (DMIC) који обухвата и Гуџарат. Друга је СРИ Дорела, 109 км од Ахмедабада, привредног средишта Гуџарата.
Моди је такође усмерио пажњу на развој градова и система јавног транспорта. Заложио се за увођење BRTS (Брзог аутобуског транспортног система) у Ахмeдабаду како би обезбедио ефикаснији превоз растућег становништва у граду са преко седам милиона житеља.

Данас, на индустријској карти Индије, Гуџарат бљешти као подручје инвестиција. У Гуџарату је остварен највећи у Индији раст БДП од 12 посто током 2015-2016, у односу на национални просек од 7,6 посто. Та савезна држава представља узор другима у Индији, а једно од објашњења су СДИ и самит “Живахни Гуџарат”.

Извор: Кућа добрих вести