Кућа Добрих Вести

Login

Новоосновани Фонд Западног Балкана

Оцените овај чланак
(5 гласова)

NOVIFONDБЕОГРАД - У септембру би требало да почне са деловањем новоосновани Фонд Западног Балкана (ФЗБ). Тим поводом су се званичници ФЗБ као и Међународног Вишеградског фонда (МВФ) четири државе Централне и Источне Европе (В4, Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка), те овогодишњег председавајућег В4 Пољске, обратили у Београду српској јавности, на крају пута упознавања по земљама Западног Балкана.


Хана Далевска Грен, отправница послова Амбасаде Пољске у Србији је оценила да би успешни МВФ и на њему утемљени ФЗБ могли послужити као један од инструмената у сарадњи држава В4 и Западног Балкана.


В4 ће наставити свој анганжман на Западном Балкану, између осталог давањем подршке земљама региона у процесу њиховог придруживања Европској Унији (ЕУ), истакла је отправница послова Далевска Грен. „Верујемо да је будућност Србије и читавог Западног Балкана у оквиру ЕУ,“ казала је пољски дипломата.

 

NOVIZAKON22

 

Далевска Грен је пренела „чврсто уверење“ да В4 представља веома успешан модел за земље Западног Балкана. „Свака од земаља В4 посебно, може послужити као добар пример процеса модернизације, а В4 у целини, бити модел регионалне сарадње и механизам за решавање отворених питања у билатералним односима,“ казала је отравница послова.

 

ФЗБ, нова структура у региону

 

Ђерђи Мура, извршни директор ФЗБ, је подсетио да је у питању нова структура у региону, међународна организација коју су основале земље Западног Балкана. Настанак ФЗБ су у новембру 2015. у Прагу прогласили министри спољних послова В4 и земаља Западног Балкана.

 

NOVIZAKON33
Мура, каријерни албански дипломата је казао како је сврха ФЗБ да унапређује сарадњу и јача односе међу земљама чланицама, промовише заједничке вредности међу грађанима региона, цивилним друштвима и институцијама и оснажи контакте и сарадњу међу људима. Фонд намерава да оствари ове циљеве подржавајући заједничке пројекте и пружајући прилику људима да деле заједничка искуства и буду свесни вредности, традиција и култура свих земаља у региону, објаснио је Мура.


Процес припреме и остварења пројеката који ће спроводити регионални актери, представници цивилног друштва, пословна заједница, локалне институције итд, послужиће повећању капацитета да у будућности буду припремани већи и сложенији пројекти.


Мура је истакао да је ФЗБ нови елемент у региону. „Први пут да ће наше Владе издвојити финансијска средства за подршку заједници невладиних организација, које су до сада биле финансиране углавном из других извора,“ казао је он. Наиме, буџет ФЗБ ће бити пуњен прилозима из земаља чланица према пођеднаким квотама, као и средствима добијеним од земаља донора, организација и из других извора.

 

NOVIZAKON44
Фонд ће финансирати мале и средње пројекте са основним циљем повећања регионалне и прекограничне сарадње и оснаживања регионалног јединства у следећим кључним областима: образовању, заштити животне средине, људским правима, култури, прекограничној размени и сарадњи младих.

 

Процедура подношења пројеката на конкурс ће бити једноставна и доступна појединцима као и организацијама младих, регионалним мрежама цивилног друштва, пословној заједници, академским и истраживачким институцијама итд.


Генерално, пројекти које финансира Фонд захтеваће обавезу суфинансирања примаоца кредита. Такође, сваки пројекат би требало да захтева учешће најмање три земље Западног Балкана.


Руководећа тела Фонда су Савет министара иностраних послова, који је задужен за доношење највиших одлука и Савет виших званичника. На челу ФЗБ је извршни директор, а административно тело фонда представља секретаријат. Седиште Секретаријата Фонда је у Тирани, главном граду Албаније.

 

Идеја о оснивању ФЗБ

 

Идеја о оснивању ФЗБ, потиче из 2011. од налаза студије о изводљивости коју је финансирао конзорцијум четири НВО под окриљем МВФ. Основни циљ пројекта био је развој сличне структуре Западног Балкана која би развијала и финансирала локалне мултилатералне прекограничне иницијативе, а коју би првенствено формирале владе у региону.

 

NOVIZAKON55
Консултације су покренуте 2013, а закључене у Прагу 13.11.2015 потписивањем Споразума о оснивању Фонда Западног Балкана. Подршка је заснована на дугорочним напорима влада земаља В4 и Међународног Вишеградског фонда да помогну земљама на Западном Балкану оснивањем и покретањем посебне организације која ће пружати подршку мултилатералним грађанским иницијативама у региону.


Иначе, МВФ има седиште у Братислави, главном граду Словачке. Основни задатак Фонда је унапређење идеја за одрживу регионалну сарадњу у Централној Европи. Фонд то чини финансијском подршком мултилатералних грант пројеката и индивидуалних школарина и финансирањем боравака уметника у региону В4, али и широм Централне Европе и суседних региона, укључујући и Западни Балкан.


В-4 су 1991. основали државници тадашње Чехословачке, Мађарске и Пољске у настојању да унапреде процес укључивања њихових држава у евроатлантске интеграције. Данас су Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка чланице Европске Уније (Словачка председава ЕУ у педиоду до 1. јануара 2017, а некадашњи пољски премијер Доналд Туск је председник Европског савета) и Северноатлантског пакта (НАТО).

 

Грантови МВФ

 

Извршни директор Међународног вишеградског фонда, Беата Јачевска је навела да се њиховим боравком у Београду завршава се прва рунда консултација и састанака ради обуке које су званичници МВФ водили у претходна два месеца са секретаријатом ФЗБ у Тирани. Јачевска која је претходно радила у Министарству спољних послова Пољске, је детаљно говорила у различитим грантовима које даје МФВ.


Постоји неколико врста финансијске подршке из МВФ, попут Вишеградских грантова, Вишеградског стратешког програма, Стратешке конференције...

 

NOVIZAKONmmmm
Подношење захтева за Вишеградске грантове је могуће сваког тромесечја и не захтева „папирнату“ већ само елктронску верзију. Но, било који оригинални предлог захтева подршку појединаца или институција из најмање три од четири земље-чланице В4. Подршка се креће од најмање 6.001 евра на период до 12 месеци. Максимална подршка није ограничена, а у просеку износи око 13.000. Предлози за програм Вишеградских грантова су отворени квартално 1. марта, 1. јуна, 1. септембра и 1. децембра.


Заинтересовани могу за више детаља да се обавесте на: хттп://висеградфунд.орг/грантс/стандард-грантс
За средства из МВФ могу да конкуришу било који легални ентитет или појединац широм света, под условом да се предложени пројекат бави темом релевантном за регион В4 и унапређује сарадњу међу предложеним партнерима у региону. Предност се даје кандидатима уз невладиног сектора, НВО и организацијама грађанског друштва, локалним управама, јавним школама и универзитетима, истраживачким и научним институцијама и јавним телима, генерално.

 

Вишеград, грант програм усмерен ка Западном Балкану

 

Од 2012, постоји и Вишеград+ грант програм који је усмерен ка Западном Балкану. Вишеград+ је оформљен како би управљао и финансирао пројекте који могу да допринесу процесима демократизације и преображаја у одабраним земљама и регионима, нарочито државама које нису чланице ЕУ.


Иначе је МВФ је једина формална структура коју је до данас основала В-4. У њега четири владе улажу исти износ новца ради финансирања пројеката на локалном и другим нивоима, под претпоставком да у тим пројектима учествују бар три од четири државе В4.


Главне циљне групе за подршку фонда су невладине, непрофитабилне организације, али такође и обични грађани, јавне институције, школе и универзитети. Основни буџет фонда износи осам милиона евра. Од 2000, фонд је подржао готово 5.000 пројеката и више од 2.000 усавршавања појединаца („мобилности“) у укупном износу од скоро 70 милиона евра, од којих је готово два милиона евра дато Западном Балкану.

 

 

Извор фотографија: сајт Амбасаде Пољске

Извор: Кућа Добрих Вести

 

 


Последњи пут измењено уторак, 23 август 2016 18:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија