Кућа Добрих Вести

Login

Покретање Индијског Пословног Форума

Оцените овај чланак
(4 гласова)

makeinindiaБЕОГРАД - Привредници из Србије, атрактивне инвестиционе дестинације у Југоисточној Европи и Индија, најбрже растућа економија и највеће светско одредиште за улагања састаће се у понедељак, 28. јуна у Београду на првом Индијском бизнис форуму.


„Како би се билатерални трговински и инвестициони односи одвијали у правом смеру, ппедлажем покретање Пословног форума који би био општа платформа српским предузећима заинтересованим за индијско тржиште, али и индијска у Србији“, поручила је амбасадорка те земље Нариндер Чохан.


Привреда Индије, друге најмногољудије земље на свету (преко 1,25 милијарди становника) је седма највећа мерено номиналним (када се не одбије инфлација) укупним домаћим производом (БДП), али и трећа највећа према паритету куповне моћи (сходно тржишним ценама, PPP).
Индија од 1991. примењује тржишно оријентисане реформе и постала је једна од великих привреда у успону које се најбрже развијају. Главне међународне финансијске институције сматрају Индију новоиндустријализованом земљом.

 

 

Према Међународном монетарном фонду (ММФ), привреда Индије је у 2015. вредела близу 2,2 билиона долара мерено номиналним БДП. Индијски БДП је, премна PPP, достигао осам билиона долара. Са просечном стопом раста од 5.8 одсто током протекле две деценије Индија је једна од привреда које се најбрже развијају.


Током финансијске 2015/2016. године (1. април-31. март), индијски БДП је порастао за 7.6 одсто, што је више од 7.2 одсто годину дана раније. У прва три месеца 2016. привреда Индије је порасла за 7.9 одсто на годишњем нивоу. То је највиши раст у протеклих шест квартала, пошто се пољопривреда опоравила и порасла за 2.3 одсто, а индустрија за чак 9.3 процента.

parkindija

 

У сусрет првом Индијском физнис форуму, амбасадорка Чохан је подсетила да Индија и Србија настоје да остваре партнерство у социјално-економском развоју свог становништва. „Сарадња између Индије и Србије на међународном плану може да послужи као добар пример. Настављамо да се узајамно подржавамо у областима од кључног интереса,“ навела је амбасадорка.


Како би односи били подигнути на виши ниво економске сарадње, две владе су обезбедиле неопходне законске оквире у виду Споразума о узајамној заштити и промоцији инвестиција, те трговински споразум у коме су обе стране једна другој дале статус најповлашћеније нације. Представници више од 50 српских компанија посетили су Индију током 2015. како би пружиле техничку подршку индијским компанијама и институцијама, нарочито у сектору информатичко-комуникационих технологија (ИКТ). Прилив туриста из Србије у Индију расте по годишњој стопи од 17 одсто. Обе државе су ублажиле визни режим. Број пословних виза за Индију је у 2015. порастао за 22 одсто.

ruuarukupzd

 

У 2015, је билатерална трговина између Индије и Србије достигла 145,6 милиона долара. При томе је извоз из Индије вредео 140 милиона, а увоз из Србије 5.6 милиона. Мада је садашњи ниво трговине низак, постоје велике могућности за њено повећање, оцењују у амбасади Индије у Београду.
Међу робама које се из Индије извозе у Србију најзаступљенији су фармацеутски и хемијски производи, гвожђе и челик, текстил и обућа, кафа и сусам, те индустријске машине. Из Србије се у Индију увозе цигарете, хемијски производи, индустријске машине, јединице спољне меморије и пластика.


Током заседања Српско-индијске мешовите комисије у октобру 2014, две делегације су се сложиле да подстакну тешњу сарадњу у пољопривреди, аутомобилској индустрији, здравству, фармацеустским робама, науци, информатичким технологијама (ИТ), инфраструктури и туризму.

indiamnaucnik
Према информацији из амбасаде Индије, на састанку је делегација Србије изразила интерес за успостављање сарадње у областима енергетике, рударства, геолошких истраживања, заштите природне средине, образовања, установљењу билатералних пољопривредних центара за развој технологија ради повећања производње и размене искустава на подручју успостављања јавно-приватног партнерства.


Међу индијским инвеститорима у Србији налази се улагање Embassy Group од 20 милиона долара у ИТ парку у Инђији с намером да Србија постане ИТ чвориште у региону. „Позивам српске компаније да закупе простор тамо,“ поручила је амбасадорка Чохан.

 

 

zrncaaaa

 

Неколико индијских произвођача пољопривредних машина присутно је у Србији укључујући Mahindratractors, Sonalikatractors, TAFEtractorsи компанија Јаин која производи машине за наводњавање. Ове индијске компаније за производњу пољопривредних машина сваке године учествују на Пољопривредном сајму у Новом Саду и продају тракторе на лицу места.
Индија је „светска апотека“ и позната по производњи квалитетних и приуштивих генетских лекова. Индијске фармацеутске компаније као што су Ranbaxy, Panacea Biotec итд. имају представнике у Србији. Индијске компаније из обласи биомедицине као што су Himalaya Herbalпродају своје производе у Србији. Српске компаније такође тргују индијским медицинским прибором, наведено је из амбасаде Индије.


Лекови представљају највећи део билатералне трговине између Индије и Србије. „Индијска улагања у фармацеутски сектор у Србији су приоритет,“ наводе у амбасади Индије.


 

Према aмбасади, индијске компаније су дале озбиљне понуде за приватизацију ИМТ и Галенике.


Други највећи сегмент у српско-индијској робној размени су метали (руда бакра и прерађевине од ње, сурови алуминијум, руда гвожда).
Србија има развијену петрохемијску индустрију која увози највећи део сировина и опреме. То би према амбасади Индије могла да буде компанијама из те земље велика прилика за извоз. Наводи се да је Србија већ тражила стратешког партнера из Индије за ХИП Петрохемија, из Панчева.


На списку из амбасаде Индије су и пољопривредни производи. Индија је други највећи снабдевач Србије кафом. Било би вредно и да индијске компаније размисле о извозу роба као што су манго, банане, сирови дуван и зачини, поручују из Амбасаде.

cajffff

Одбрана је још једна област у којој српске компаније озбиљно разматрају заједничка улагања у области одбране на огромнм индијском тржишту.
Први састанак Форума ће у дворани Будва/Београд у хотелу Хајат Риџенси, Милентија Поповића 5, Београд почети у 13 часова.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 26 јун 2016 22:13
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија