Како се могу купити Државне обвезнице?

Генерално гледано, на домаћем тржишту постоје две врсте државних дужничких хартија. Једне емитује Министарство финансија преко Трезора (трезорски записи и обвезнице) и могу се купити преко сваког посредника (брокер или банка) који имају приступ тој платформи, док су друге обвезнице старе девизне штедње и оне се могу купити преко посредника на Београдској берзи. За куповину било које врсте хартија од вредности неопходно је склопити уговор са посредником и отворити наменски рачун за куповину ових хартија у банци. Следећи корак јесте депоновање новчаних средстава и испостављање (потписивање) налога за куповину ових хартија.

Ко може постати власник истих?

Власник ових папира може постати било које домаће и страно правно и физичко лице с тим што код хартија Трезора постоје одређени минимални и максимални услови. Са аспекта грађана, важни су ови минимални услови: за динарске хартије минимум је 5 комада номиналне вредности 10.000 динара (дакле 50.000 динара), док је за обвезнице номиноване у еврима минимум 5 комада номиналне вредности 1.000 евра (минимум је 5.000 евра).

На који период се оне купују?

Дужничке хартије које емитује Трезор су различите рочности: тромесечне, шестомесечне, годишње,
Ове хартије не подлежу пореском оптерећењу што је покушај државе да стимулише трговину овим хартијама.
Упркос томе, мали број грађана се определио за куповину ових финансијских инструмената. Када су у питању трошкови, они зависе од количине улагања када је у питању брокерска провизија (од 0,05% до 1%), банка (од 0,05%-0,3%) и Централни регистар (0,1%).
Када су у питању обвезнице старе девизне штедње, оне носе и провизију Београдске берзе од 0,1%.
вишегодишње... Обвезнице старе девизне штедње на Београдској берзи представљају секундарно тржиште (емитоване су пре више од десет година), а преостале су две серије А2015 и А2016 које доспевају на наплату 31. маја 2015. односно 2016. године.

Како зарадити на њима, колика је камата и на који рок је иста?

Када су у питању приноси односно зарада на ове хартије, они зависе пре свега од рочности и валуте у којој се емитују. Приноси на тромесечне динарске записе су пали испод 7%, шестомесечни су око 7,2%, док су на последњој аукцији годишњи трезорци носили зараду од 8,2%. Без обзира која је рочност хартије, када говоримо о приносима подразумева се да је у питању зарада на годишњем нивоу ( људи често греше: тромесечне хартије, принос 7% не значи да се после три месеца добије зарада од 7%). Годишњи трезорци у еврима носили су принос од 3,2%, док су двогодишње обвезнице носиле камату од 4%. Обвезнице старе девизне штедње носе тренутно на Београдској берзи принос од 3,3% (А2015) и 3,9% (А2016).

Које су предности обвезница?

Највећа предност државних дужничких хартија јесте то што су то папири са веома ниским ризиком односно власник обвезница неће моћи рачунати на повраћај новца искључиво уколико дође до банкрота емитента. Наравно, то није немогуће, али је свакако мањи ризик него да је у питању нека корпорација или банка.

Како се могу продати?

Обвезнице старе девизне штедње се купују и продају на Београдској берзи која представља секундарно тржиште за ове папире. Када су у питању хартије Трезора оне немају развијено, ликвидно секундарно тржиште. Дакле не постоји свакодневна, континуирана продаја ових хартија. Могуће је продати пре свега веће количине у договореној трансакцији на ванберзанском тржишту. Ипак, грађани као купци углавном чекају доспеће ових хартија.

Извор: Кућа добрих вести