Кућа Добрих Вести

Login

Србија на "Партнерском самиту" у Индији

Оцените овај чланак
(5 гласова)

indijaБЕОГРАД - Заменик премијера Расим Љајић је данас у Београду позван да учествује на “Партнерском самиту 2015”, у Џајпуру, главном граду јужне индијске савезне државе Раџастан.

 

Амбасадорка Индије у Србији Нариндер Чохан је током састанка пренела Љајићу који је и министар трговине, туризма и телекомуникација, позив државне министарке за трговину и индустрију Индије Нирмале Ситараман да учествује на “Партнерском самиту” од 15. до 17. јануара 2015, саопштено је из Амбасаде Индије у Београду.

 

“Партнерски самит” сматрају једним од најпрестижнијих годишњих пословних догађаја у Индији, треће по величини светске привреде када се бруто друштвени производ (БДП) мери по паритетру куповне моћи (ППП, 5,4 билиона долара процена за 2014.)

Самит ће организовати влада Индије у сарадњи са владом Раџастана и Конфедерацијом индијских индустрија, а на њему по правилу учествују челници трговине и индустрије из земље домаћина и света.

У саопштењу амбасаде се оцењује да ће самит бити изузетна прилика пословним људима из Србије да се повежу са партнерима из Индије и укажу им на све више могућности за пословање у Србији.

 

Делегација привредне коморе Србије на челу са председником Жељком Сертићем учествовала је на прошлогодишњем “Партнерском самиту”.

 

На данашњем састанку је, такође, разматран интерес компанија из Индије за пословање у Србији и наглашено да су редовне билатералне размене мишљења од виталног значаја за унапређење привредног партнерства.

 

Током састанка је изражена нада да ће предстојећи састанак заједничког мешовитог комитета предвиђен за 19. септембар у Београду бити подстицај, између осталог, либерализацији визног режима, разматрању постојећих споразума и испитивању нових подручја сарадње.

 

С обзиром на успех кампање “Невероватна Индија” у Србији, истакнут је и значај сарадње партнера из двеју земаља у области туризма.

 

Према подацима републичког завода за статистику, у првих пет месеци ове године Србија је у Индију извезла робе у вредности од 1,9 милиона долара, а увезла за 56,7 милиона. Током 2013, Србија је у Индију извезла робе за близу 7,8 милиона, а увезла за готово 174 милиона долара.

 

Привреда друге најмногољудије државе на свету (1,25 милијарди становника) је 10. по номиналном БДП (1,99 билиона долара). Структуру привреде Индије чине самоодржива пољопривреда, широка индустријска база, као и стабилан сектор финансија и услуга. Очекује се да ће индијски номинални БДП до 2020. премашити ниво од пет билиона долара.

 

Девизне резерве Индије су су у јулу биле веће од 317 милијарди долара, а годишњи извоз у фискалној 2013/2014 (од 1. априла до 31. марта) је премашио 312 милијарди. Очекује се да ће та земља пре 2030. постати највеће светско тржиште потрошача средње класе, са укупном личном потрошњом од готово 13 билиона долара. Индија је стално рангирана међу три најбоље дестинације за улагања на листама свих међународних тела, укључујући Светску банку.

Нова влада премијера Нарендре Модија из Баратија Џаната партије (БДЈ) која је преузела дужност крајем маја, већ је предузела мере од, оцењује се, историјског значаја за повећање индијске конкурентности. Најављени су 100 одсто отварање за директне стране инвестиције (СДИ) у железничку инфраструктуру, укључујући супербрзе возове, затим могућност СДИ у пројекте у одбрамбеној индустрији до 49 одсто, подизање могућег удела делатности осигурања са 26 на 49 одсто и друге мере.

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 


Последњи пут измењено уторак, 02 септембар 2014 21:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија