Кућа Добрих Вести

Login

Словачка - успешна европска економска прича

Оцените овај чланак
(2 гласова)

centarБЕОГРАД - Словачка данас слави национални празник, Дан уставности, са разлогом више, пошто се у 2014. обележава деценија како је та земља примљена у Европску унију (ЕУ) у којој је неочекивано постала једна од најуспешнијих економских прича.

Земља са 5,6 милиона становника на територији од 49.000 квадратних километара се чврсто уградила у Европу и атлантске интеграције, а још више, успела да кроз серију капиталних реформи значајно унапреди националну привреду. Словачка је постала чланица еврозоне и једна је од ретких земаља у ЕУ које нису задобиле веће ожиљке у глобалној економској кризи од 2009.


Првих пет година пошто је у Братислави парламент 1. септембра 1992. усвојио устав независне Словачке Републике, утирући пут за „плишано раздвајање“ Чехословачке, није деловало као почетак привредног чуда. „Проћердали смо их у борби да у време председника (Владимира) Мећијара очувамо либерални демократски режим”, тумачио је својевремено директор Института за јавне послове Григориј Месежников. “Праве промене су уследиле касније."


Први талас развоја наступио је када су реформе које је предузела влада бившег премијера Микулаша Џуринде (који је неколико протеклих година био саветник владе Србије), од 1998. обезбедиле стабилне темеље за снажан економски раст, од кога је, према оцени домаћих медија, корист углавном имала виша средња класа. Нови облик модерног капитализма у облику пословних паркова, тржних и центара за одмор, те индустријских зона, почео је да буја поред фабрика из периода комунизма и индустријализације Словачке.


Нова, чиста и уредна Братислава, главни град Словачке, постала је симбол нарастајуће самоуверености националне економије. Облакодери су никли на хоризонту изнад обновљеног старог града – и они који су се сећали суморног провинцијског град из комунистичке ере, били су запањени трансформацијом.

Тигар из Татра

Пре избијања глобалне економске кризе Словачка је између 2002. и 2008. уживала брз привредни раст који је у просеку достизао шест одсто на годишњем нивоу – троструко више него у чланицама еврозоне у то време. Такав полет који је земљи донео назив „Тигар из Татра“ може да се припише структурним реформама пре него што је земља 2004. примљена у ЕУ, као и директним страним инвестицијама (ДСИ), које су следиле. Привреда Словачке, заштићена од валутних флуктуација зато што банке код куће нису биле изложене великим задуживањима у иностранству показала се довољно чврстом да преброди пад из 2009-2010. без веће штете по јавне финансије.


Словачка је 2009. ушла у најужи круг европрих интеграција када је постала чланица еврозоне, једина међу земљама Вишеградске групе (В4) коју још чине Чешка Република, Мађарска и Пољска. Словачка је, иначе, најмања, али и најотворенија међу привредама В4, а размена са иностранством је у 2012. чинила готово 170 одсто њеног укупног домаћег производа (БДП).


Држава је остварила значајан напредак од дана када је била део Чехословачке, укључујући брз раст прихода. Словачка је ушла у ЕУ са 48 одсто просечног БДП у ЕУ, а сада остварује 76 одсто просечног БДП Уније. У Братислави, међутим, истичу како предности нису биле једностране, па је и ЕУ профитирала од чланства Словачке.

Процењује се да ће БДП Словачке, мерен паритетом куповне моћи (по тржишним ценама) достићи у овој години 138,3 милијарде долара, или по становнику 25.525 долара. Номинални БДП (онај који није умањен за инфлацију) би требало да изнесе 101,8 долара, а пeр капита 18.792.


Подршка ЕУ у Словачкој је снажна. Према недавном истраживању Евробарометра, око 78 одсто анкетираних је задовољно заједничком валутом. Већа интерграција унутар ЕУ се сматра гарантом напретка и стабилности земље.


Лондонски економски дневник Фајненшел тајмс је својевремено писао да Словачка убира плодове пошто се у великој мери специјализовала у неколико великих индустријских сектора, попут производње и транспорта возила, те електронске опреме и интегрисала са остатком ЕУ. По избијању глобалне економске кризе, произвођачи су настојали да смање трошкове, па су јефтини, али квалификовани радници, као и значајна претходна улагања у оба сектора „намамили“ инвеститоре да пребаце производне капацитете у Словачку.

Европски центар продуктивности

Са вишком радне снаге и корпоративом таксом од 23 одсто, у Словачкој сматрају да су идеално место за инвестирање. Постоји веома обучена радна снагу у информационом сектору, а Словачка има највећу стопу продуктивности у Централној и Источној Европи. Ови фактори су охрабрили значајне инвестиције из Европе и Азије, због чега је Словачка постала велики европски центар производње.

Размена Словачке је, превасходно усредсређена на ЕУ. Њен проценат трговине унутар ЕУ је један од највиших у Унији (заједно са Чешком Републиком и Кипром), 84 одсто извоза и 63 одсто увоза. У увозу, мимо ЕУ, готово четвртину чине нафта и гас из Русије.

Инвестиције у највећем броју долазе из еврозоне, а водеће земље су Холандија (28 одсто), Немачка (15) и Аустрија (14).

Улагања из Чешке Републике и Мађарске су релативно висока, приближно по шесто одсто, док Пољска учествује са знатно мање, непуних 0,2 одсто. Стране инвестиције су углавном у индустрију и финансијске услуге.


Компаније из Словачке, такође, све више улажу у иностранству, углавном у услуге и сектор енергетике. Тесни односи са Чешком Републиком су овде још наглашенији, преко 41 одсто словачких инвестиција одлази у суседну државу. Затим следи Кипар (16 одсто), те Немачка, Луксембург и Мађарска по седам одсто. Словачке инвестиције у Пољској достижу приближно 1,5 одсто.

kosiceeeee
Значајан подстицај привредној стабилности у Словачкој била је и одлука највећег приватног послодавца у земљи, Ју Ес Стил Кошице, да остане у тој држави. У постројењима УС Стил је током 2011. произведено 3,3 милиона тона сировог гвожђа и 3,8 милиона тона челичних плоча. Радило је 11.000 људи што представља главни извор запошљавања у сиромашном региону близу границе са Украјином. Ценећи стратешку важност металургије, Словачка је овог пролећа била прва чланица ЕУ која је на националном нивоу разрадила Европски акциони план за челик, ради одрживог развоја те индустрије.
Ју Ес Стил је и најважнији снабдевач словачке претежно извозно оријентисане аутомобилске индустрије у којој делују три велика произвођача аутомобила – немачки Фолксваген, француски ПСА Пежо и јужнокорејска Киа, као и мноштво произвођача делова. Словачка је један од највећих произвођача аутомобила у свету, са израђених 980.000 возила у 2013. Очекује се да ће овај сектор произвести бар исто толико возила ове године. По глави становника је Словачка највећи произвођач на свету, са 181 израђеним возилом на 1.000 становника, знатно испред ривала, Чешке Републике и Јужне Кореје.

slovacka
У наредним годинама, пак, Словачку чекају суштински структурни изазови – и даље висока незапосленост (12,6 одсто у овој години), регионалне неуједначености, социјално укључивање многобојне заједнице Рома. Држава такође мора да прилагоди привредни модел оријентисан на извоз и индустрију ка додатим вредностима и иновацијама.

 

Пошто је словачка привреда почела да се опоравља од глобалне финансијске кризе, ДСИ су смањене, а њихово усредсређење промењено. Инвестиције сада иду углавном ка подизању нивоа и проширењу капацитета те продуктивности постојећих постројења, насупрот “грин филдс пројектима” пре кризе који су доносили нове могућности запошљавања.

Иновације - главни покретач 

Отуда у Словачкој раде на унапређењу различитих економских сектора, користећи садашње индустријске основе. Трага се за индустријама у којима су интензивно заступљени истраживање и развој (Р&Д) у којима најсавременија производња могу бити комбинована са новим секторима, нарочито информационим технологијама (ИТ). Привреда Словачке се креће из фазе када је била покретана побољшањима у ефикасности, ка вишој која је покретана иновацијама.


Међутим према неким истраживањима привреда Централне Европе, тај регион генерално споро инвестира у истраживање и развој, а Словачка је међу онима у ЕУ који најмање троше на Р&Д. По ауторима таквих истраживања, прелаз у Словачкој ка расту заснованом на новинама и извозу додатно оплођене вредности, неће скоро уследити.


У Братислави, међутим, сматрају да су већ далеко одмакли у остваривању циља да нађу партнере са којима ће сарађивати и спојити развој ИТ са индустријском производњом. Тврди се да, већ постоје мултинационалне компаније из Сједињених Америчких Држава које организују операције у Словачкој, и то су углавном АТ&Т, Дел, Мајкрософт и друге. Те компаније запошљавају на хиљаде младих Словака који су специјалисти у области ИТ, за који у земљи постоји веома развијен образовни систем.


Очекује се да ће Словачка и ове године задржати добар привредни раст од најмање 2,2 одсто. У другом тромесечју је раст изнео 0,6 одсто у поређењу са првим квраталом 2014.
Аналитичари процењују да привреду Словачке нарочито покреће домаћа потрошња која опет има везе са растом запослености која је између априла и јуна порасла за 0,5 одсто, а на годишњем нивоу за 1,4. У другом кварталу је забележен највећи рат запослености још од трећег тромесечја 2011.


Но, аналитичари упозоравају да би током године привреду Словачке могло да погоди смањивање раста у земљама које су јој главни трговински партнери, пре свега у Немачкој, као и криза у Украјини.

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 31 август 2014 23:45
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија