Више од 1.000 тона опасног отпада у Србији на 12 локација, укључујући фабрике Прва Искра и ЕКО-гас МГС, требало би да буде збринуто до краја године. Министарство пољопривреде и заштите животне средине за тај посао издвојиће из буџета 230 милиона динара најавила је, у Привредној комори Србије (ПКС), Радмила Шеровић, начелница Одељења за управљање отпадом.

Реч је о три пројекта који се односе на збрињавање „историјског отпада”, у Баричу, Шапцу и на још 10 локација предузећа у реструктурисању, рекла је Шеровић на скупу ”Јавне набавке и спровођење прописа и стандарда у управљању отпадом”.У Првој Искри у Баричу има око 600 тона отпада, у ЕКО-гас МГС у Шапцу око 90 тона, а процене су да на 10 локација фирми у реструктурисању та количина износи око 500 тона. Отпад ће бити дислоциран и третиран на одговарајући начин у постројењима у Србији или у иностранству. На територији целе Србије има неколико хиљада тона опасног, такозваног историјског отпада, објаснила је Шеровић.

Синиша Митровић, саветник председника ПКС рекао је да се процењује да је тржиште отпада у Србији вредно безмало милијарду евра, али да је велики део у сивој зони. Циљ је да зелени бизнис постане потпуно транспарентан и усаглашен са директивама ЕУ. У Србији је издато 2515 дозвола за управљање отпадом, правна регулатива у тој области заокружена је 2010. године, али има доста простора за „ремонт система“, као и отворених питања која је неопходно решити, истакао је Митровић.

ПКС годинама уназад велику пажњу посвећује пројектима заштите животне средине и важно је да се компаније, наше чланице, укључе у креирање регулаторног оквира и предлагање конкретних мера за унапређење пословне климе, истакао је Душан Стокић, руководилац Центра за заштиту животне средине.

У Србији се годишње генерише 8,2 милиона тона отпада

Филип Радовић, директор Агенције за животну средину подсетио је на процену Европске агенције за заштиту животне средине да ће се у наредних десет година, пет пута повећати количина генерисаног отпада. Како је истакао, у Србији се годишње генерише 8,2 милиона тона отпада.

Округли сто ”Јавне набавке и спровођење прописа и стандарда у управљању отпадом” у ПКС окупио је велики број представника јавних предузећа и надлежних институција у Србији, као и експерте из иностранства који су указали на праксу у Европској унији.

Циљ скупа је сагледавање проблема управљања отпадом и искустава развијених земаља у поступцима јавних набавки, као и дефинисање предлога конкретних решења. Међу темама о којима се разговарало били су и минимални услови учествовања на тендеру за правна лица која се баве сакупљањем отпада – обавеза поседовања дозволе, броја запослених радника, адекватне опреме, постројења, логистике и промета, као и проблеми који се јављају у пракси и могућности за побољшање целокупног процеса.

Закључено је да би обавезне годишње сертификације рециклера, по узору на праксу у неким земљама Европске уније, омогућиле сузбијање сивог тржишта и поједноставиле контролу оператера који учествују на тендерима за збрињавање отпада јавних предузећа. Сертификација оператера постоји у Немачкој и Аустрији, а недавно је са њом започела и Хрватска. То би се могло спровести и у Србији. У поступцима јавних набавки веома је тешко проверити све учеснике, да ли испуњавају прописане услове. Провера је најефикаснија кроз сертификацију, коју раде екстерне институције – рекао је Кај Опат из немачког Шолц (Сцхолц) Холдинга.

Подсећа да компанија Шолц послује у 26 земаља, од Кине до САД, као и да је веома активна у Европи и на Балкану. Према његовим речима, Србија је зрело тржиште, али легални оператери имају велики проблем са нелојалном конкуренцијом, односно сивим тржиштем. „У односу на последњи пут када сам боравио у Србији, број сакупљача из сиве зоне се повећао. У дијалогу са надлежним институцијама морамо да дођемо до заједничког решења, а овај скуп је добар корак у том правцу“, оценио је Опат.

Објашњавајући поступак сертификације, Бурхард Бахман из сектора за животну средину Сцхолз Холдинга је навео да га обављају екстерни контролори и указао на пример Хрватске. Са завршетком скрининга и хармонизацијом прописа са ЕУ, Хрватска је преузела одређене обавезе, дала кратке рокове за њихово испуњење и омогућила концесије у области управљања отпадом, објаснио је Бахман.

Извор: Кућа добрих вести