Кућа Добрих Вести

Login

Бесплатна правна помоћ – ко ће имати то право?

Оцените овај чланак
(4 гласова)

pravdaaaaaaБЕОГРАД - Србија би на пролеће могла да добије Закон о бесплатној правној помоћи чија је основна сврха безбедјивање бесплатне правне помоћи за више од 800.000 грађана Србије који немају довољно средстава да себи ангажују адвокате и браниоце који би заступали њихове интересе.

 

Та најава, која се ових дана могла чути са округлог стола које је Министарство правде одржало у Нишу, поводом израде Нацрта закона о бесплатној правној помоћи – охрабрује, али није ни гаранција, нарочито ако се имају и виду препреке које су усвајање тог законског акта пратиле у претходном периоду.

 

Србија је једина држава у Европи која још увек нема закон о бесплатној правној помоћи за најосетљивије категорије становништва.

 

Деценијама уназад, помоћ жртвама насиља, трговине људима, дискримнације, најсиромашнијима и многим другима којима је она потребна, пружају организације цивилног друштва, уз финансијску подршку страних земаља и организација.

 

Закон о бесплатној правној помоћи обезбеђује приступ правди оним нашим суграђанима који на други начин не могу да дођу до ње.

 

Иако је на то обавезује Устав, а данас представља и почетну степеницу у даљем напредовању ка чланству у Европској унији, Влада и Скупштина Србије већ десет година не усвајају закон који ће омогућити помоћ најугроженијим суграђанима.

 

Бесплатну правну помоћ овим људима тренутно у Србији пружају невладине организације, удружења грађана, професионална удружења попут удружења новинара, правне клинике које су основане на свим правним факулетима...

 

У земљи у којој свака друга жена трпи неки облик насиља, држава не само да нема свеобухватни правни оквир који би га спречавао, већ жртвама не обезбеђује ни правну помоћ.

 

Због нерегулисаног стања, у опасности да остану без помоћи је и на хиљаде најсиромашнијих и најугроженијих, који чине ромску мањину. Уз друге проблеме, велики број грађана је данас правно невидљив, нису уписани у матичну књигу рођених, немају документе.

 

Међутим, основни проблем са усвајањем Закона о правној помоћи је био тај да није било сагласности око једне верзије закона између адвокатуре и цивилног друштва.

 

Наиме, у Србији постоје бројна цивилна друштва која пружају правну помоћ социјално рањивим и угроженим категоријама друштва.

 

Адвокати тврде да би само они требало да пружају правну помоћ. Опоненти учешћа организација цивилног друштва сматрају да пружање бесплатне правне помоћи од стране организација цивилног друштва – девалвира правну струку.

 

Цивилна друштва, са друге стране, сматрају да тај став није исправан.

 

Акционим планом за Поглавље 23 било предвиђено да се Закон о бесплатној правној помоћи усвоји у трећем кварталу 2016 а да ли ће тај закон заживети почетом 2018 – остаје да се види!

 

Ако и адвокатура и цивилна друштва, своје интересе оставе по страни, а права грађана у фокус свог занимања – можда нешто од свега и буде.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 23 новембар 2017 13:14

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија