Кућа Добрих Вести

Login

ОЛИМПИЈСКИ ВРЕМЕПЛОВ (4): СИЈУДАД МЕКСИКО 1968, МИНХЕН 1972, МОНТРЕАЛ 1976, МОСКВА 1980. И ЛОС АНЂЕЛЕС 1984.

Оцените овај чланак
(0 гласова)

Сијудад Мексико 1968.

ТЕРМИН: 12. – 27. октобар 1968.

УЧЕСНИКА: 5.516 олимпијаца (781 жена и 4.735 мушкараца). Укупно 112 нација.

СПОРТОВА: 20 са 172 дисциплине.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 19.олимпијске игре модерног доба, отворио је председник Мексика Дијаз Орда.

ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Пабио Луђо Гарадо (атлетика, у име спортиста).

УПАЛИЛА ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Норма Енрикета Басилио де Сотело (Мексико, атлетика).

БИЛАНС МЕДАЉА: САД 107 (45 – 28 – 34), СССР 91 (29 – 32 – 30), Јапан 25 (11 – 7 – 7). Југославија је освојила 8 трофеја (3 – 3 – 2) и заузела је 14. место у конкуренцији 44 земље које су освајале медаље.

ПРВИ ПУТ: Први пут игре су одржане на надморској висини већој од 2.000 м (2.277).

Први пут је учествовало више од 100 земаља.

Први пут пламен је запалила такмичарка, Норма Енрикета Басилио де Сотело, иначе Индијанка.

Први пут Немачка ДР је самостално учествовала на играма и освојила 25 медаља (9 – 9 -7) заузевши пето место.

Прва наша олимпијка која је освојила златну медаљу постала је Ђурђа Бједов (пливање, 100 прсно) и она је и прва олимпијска шампионка јер је ова дициплина уведена на програм у Сијудад Мексику. На 200 прсно освојила је бронзу.

Први олимпијски тријумф забележили су наши ватерполисти, после три сребра. Победили су у финалу СССР после продужетака са 13:11. Зоран Јанковић, наш репрезентативац је први ватерполиста који је на олимпијским играма у једној
утакмици постигао десет голова (у победи против Јапана 17:2).

Прву нашу боксерску олимпијску медаљу освојио је Звонко Вујин (60 кг, бронза).

Први пут одржавање Игара доведено је у питање. Дан уочи свечаног отварања, војска је отворила ватру на тргу у центру града на мирне демонстранте и убила 250 особа. МОК је одбио да се меша, рекавши да је то "унтурашња ствар мексичке државе".

Први пут дошло је до бојкота заставе једне државе. Амрички црни олимпијци, Томи Смит и Џон Карлос, победник и трећепласирани у трци на 200 м, су стајали на победничком постољу погнуте главе и подигнуте руке на којој је била
црна ркувица, симбол црне снаге. Протестовали су против прикривеног, али свеприсутног расизма у америчком спорту и олимпијској екипи. МОК је у овом случају, одмах реаговао. Наредио је НОК САД да их врати кући.

ЈУНАЦИ ИГАРА: Боб Бимон, амерички атлетичар постао је светска звезда. У Сијудад Мексику није скакао у даљ него летео 8,90 м и поставио светски рекорд. Надмашио је стари рекорд Бостона (САД) и Тер Ованесијана (СССР) за – 55 сантиметра. Интересантно да Бимон није знао колико је стварно скочио. Мерење је било у метрима, и тек када му је земљак Бостон, саопштио да је летео више од 29 стопа Бимон је почео да се радује. Његов рекорд надмашен је тек 1991. на СП у Токију.

Вера Чаславска (ЧССР) умало није изостала са олимпијског гимнастичког турнира у Сијудад Мексику. У априлу 1968. потписала је са још 2.000 интелектуалаца и јавних радника манифест против совјетског утицаја у ЧССР (међу потписницима био је и Емил Затопек). Пријатељи су је упозоравали (тенкови СССР су ушли у Праг у ноћи између 20. и 21. августа 1968.) да ће сности последице и она је, бојећи се хапшења, напустила припреме. Провела је три недеље сакривена у собици, без тренинга, али је влада позвала да се придружи олимпијцима.

Дошла је у Сијудад Мексико и освојила шест медаља: четири златне (вишебој – појединачно, разбој, прескок и партер), два сребра (греда и вишебој – екипно). За њену вежбу у партеру уз музику "Мексички плес шешира" је остало записино да је највеће спортско достигнуће игара у Сијудад Мексику уз скок Боба Бимона.

Уз шест ових медаља, Чаславска је имала сребро из Рима (вишебој, екипно) и три злата (греда, прескок и вишебој – појединачно) из Токија 1964. У току олимпијских игара венчала се са Јожефом Оделжилом, олимпијским шампионом на 1.500 м. из Токија. Чаславска је изабрана за председника НОК Чехословачке 1989.

 

КУРИОЗИТЕТИ: Амерички бацач диска Ал Ертер, освојио је четири златне медаље на четири олимпијска атлетска такмичења. Увек је побеђивао званичне светске шампионе. Ертер је изједначио рекорд Паула Елвстрема (Данска, једрење)
са четири узастопне победе на ОИ. За кенијског стиплчез тркача Амоса Бивота, у једном специјализованом часопису написано је да је у Сијудад Мексику измислио специјално прескакање препона са воденим ровом јер се боји да не стане у воду због – крокодила. Бивот је доскакао на ову препону, одразио се и – прескакао водени ров а да се не укваси. Он је први Кенијац који је у овој дисциплини освојио злато. Касније је 3.000 стипл постао заштитни знак кенијске атлетике.

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 69 спортиста (59 мушкараца и десет жена) у 11 спортова: атлетика (м и ж), кошарка, бокс, кајак кану, бициклизам, гимнастика (м и ж), стрељаштво, пливање (м и ж), ватерполо, рвање и једрење. Ђурђа Бједов је са златом и бронзом у пливању постала прва наша спортисткиња која је освојила две медаље на једним Играма. Касније су то поновиле Јасна Шекарић 1988. и Александра Ивошев 1996. у стрељаштву такође са златом и бронзом.

Церар је поново освојио злато на коњу са хватаљкама.

Ватерполисти су се после три сребра окитили и олимпијским златом.

Прву олимпијску медаљу, сребрну, освојили су кошаркаши. Рвачи су наставили бербу трофеја, Стеван Хорват је у категорији до 70 кг освојио сребро а Бранислав Симић у категорији до 87 кг бронзу. Бронза Вујина у боксу најавила је успон овог спорта на Олимп...

Поплава рекорда

ДОК је са једне стране велика висина и разређен ваздух десетковала редове учесника у многим тркама на дуже стазе (Рон Кларк, светски ркордер на 10.000 м је колабирао и завршио тек шести, а на 5.000 и 10.000 м су времена била најслабија у последњих 16 односно 20 година), са дуге стране дошло је до – поплаве рекорда. У свим тркама на 400 м и краћим, оборени су светски ркорди, као и у обе штафете, и наравно скоку у даљ. У троскоку, светски рекорд су петорица атлетичара обарали и поправљали. Неки су се задржали веома дуго: Бимонов у скоку у даљ до 1991, а Ли Еванса на 400 м од 48,36 је трајао 19 година. Рекорд штафете САД 4 пута 400 до 2:56,16 трајао је – 24 године.

 

Минхен 1972.

ТЕРМИН: 26. август – 11. септембар

УЧЕСНИКА: 7.134 олимпијца (1.059 жена и 6.075 мушкараца). Укупно 121 нација.

СПОРТОВА: 23 са 195 дисциплина.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Јубиларне 20. олимпијске игре модерног доба отворио је председник Немачке Густав Хајнеман.

ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Хајди Шилер (атлетика, у име спортиста), Ханц Полај (коњички спорт, у име судија и званичника).

ЗАПАЛИО ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Гинтер Зах (јуниорски шампион на 1.500 м).

БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 99 (50 – 27 – 22), САД 94 (33 – 31 – 30), Немачка ДР 66 (20 – 23 – 23). Југославија је освојила 5 медаља (2 – 1 – 2) и заузела 19. место у конкуренциј 47 земаља које су освајале трофеје.

ПРВИ ПУТ: Први пут одигран је турнир у правом рукомету (1936. је игран на великом терену са 11 играча) и први олимпијски шампиони постали су југословенски рукометаши.

Први пут један наш боксер окитио се златном медаљом. Мате Парлов је тријумфовао импресивно у полутешкој категорији. Од четири борбе три је завршио у другој рунди, а један противник се предао. Кубанца Кариља је декласирао у
финалу. Судије су прекинуле борбу после 2,39 минута друге рунде.

Рвачи су освјили две медаље Јосип Чорак (90 кг) сребро, а Милан Ненадић (82 кг) бронзу.

Боксер Звонко Вујин (полувелтер) је донео – бронзу.

Први пут дошло је до терористичког напада на спортисте на олимпијским играма. Осам Палестинаца припадника групе "Црни септембар" упало је 5. септембра у олимпијско село и заробило израелске спортисте тражећи да власти у Тел Авив у пусте на слободу 250 палестинских бораца. При упаду, убијен је дизач тегова Јозеф Романо и тренер Милош Вајнберг, а у пуцњави на аеродрому, одакле су терористи хтели да полете, погинуло је још девет чланова израелског тима, један полицајац и петорица терориста Четворица терориста је ухапшено.

Први пораз од како учествују на ОИ доживели су амерички кошаркаши. После 62 победе, 10. септембра су се састали са СССР у финалу. Мериоци времена су означили крај 50:49 за САД. Почели су да славе, када се умешао Виљем Џонс,
генерални секретар ФИБА. Тражио је да се, пошто је легендарни тренер СССР Виктор Кондрашин затражио три секунде пре краја тајм аут, те три секунде – одиграју. Технички гледано, Џонс није имао право да се меша у вођење утакмице, али су његовом ауторитету подлегла званична лица и – време је враћено за три секунде. Једешко је извео аут, пронашао Алексанрда Белова под кошем Американаца и он је постигао победоносни кош 51:50 за СССР. Американци су протестовали, уложили жалбу која је одбијена и из револта нису дошли да приме сребрну медаљу. Тај комплет медаља се и данас чува у једној минхенској банци.

Први случај допинговања који није санкционисан на прави начин, оштетио је наше кошаркаше. Играч Порторика Мигел Кол је пао на допинг тесту и то после меча са Југославијом, који смо изгубили и испали из борбе за медаљу. Утакмица
није поништена и за утеху плавима је остала убедљива победа против Порторика у борби за пето место 86:70.

Стреличарство се после 52 године вратило у програм.

Први пут је одржано такмичење у кајаку – слалом (дивље воде).

При пут у олимпијску историју ушло је име – Сарајево. Тако се звао коњ на коме је Швеђанин Јан Јонсон победио у дресури. Други пут, уписано је 1984. када су у Сарајеву одржане зимске олимпијске игре.

ЈУНАЦИ ИГАРА: Амерички пливач Марк Шпиц победио је у седам дисциплина на Олимпијским играма. Када је освојио пет злата, претекао је Дона Шоландера, са шест је постао први олимпијац – шестоструки шампион,а са седам је ушао међу бесмртнике. Тријумфовао је на 100 и 200 краул и 100 бетерфлај, на 200 бетерфлај, 4 пута 100 мешовито, 4 пута 100 краул, 4 пута 200 краул. Пре тога, Спиц је освојио сребро на 100 бетерфлај и бронзу на 100 краул, као и два злата у штафетама 4 пута 100 краул и 4 пута 200 карул на Играма у Сијудад Мексику. Са девет златних медаља, Шпиц је, тако постао, уз Пава Нурмија, Ларису Латињину (гимнастика, СССР) и Карла Луиса, олимпијац са највише најсјајнијих одличја.

Шејн Гулд, аустралијска пливачица, освојила је на 200 и 400 краул и на 200 мешовито златне медаље са светским рекордима, на 800 краул сребро и бронзу на 100 краул. Совјетска гимнастичарка Олга Корбут доминирала је на турниру и постала медијска звезда. Постала је хероина игара. Прво је у појединачном вишебоју на разбоју добила само 7,5 и на крају је заузела – седмо место. Ипак, успела је да се "врати у меч" и са репрезентацијом СССР освоји злато у вишебоју, а потом у појединачним такмичењима по справама сребро на разбоју, злато на греди, злато у партеру и била је пета у прескоку. Толико је била популарна да је пошта у њеном Гродном морала да ангажује додатне раднике да разврставају писма. По популарности надмашила је Људмилу Туришеву шампионку у вишебоју, а то се видело и приликом турнеје гимнастичке врсте СССР по САД после ОИ у Минхену, када су у сенци биле и Туришева и нова олимпијска звезда Америке Нели Ким...

 

КУРИОЗИТЕТИ: Филмска звезда после Минхена постао је коњ Корнишмен Пет, који је помогао својим јахачима да на два олимпијска турнира 1968. и 1972. победе у тродневном такмичењу. Био је главни јунак у два филма 1974. и 1978.
Улрике Мејфарт (Немачка) са 16 године је победила у скоку увис и постала најмлађа атлетичарка олимпијска шампионка у појединачној дисциплини.

Маскота игара био је Валди и ово је први пут да игре добију – заштитни знак. После 12 узастопних златних медаља Американаца, совјетски скакач у воду Владимир Русин је прекинуо овај низ.

Прекинута је и серија САД у победама у скоку мотком (16 злата од 1896.). Источни Немац Волфганд Нордвиг је тријумфовао.

Лизелот Линсенхоф (СР Немачка) је победила у дресури и постала прва жена олимпијски шампион у овој дисциплини.

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 128 спортиста (115 мушкараца и 13 жена) у 15 спортова: атлетика (м и ж), кошарка, бокс, бициклизам, кајак – кану, гимнастика (м и ж), рукомет, џудо, веслање, стрељаштво, пливање, ватерполо, дизање тегова, рвање и једрење. Олимпијски деби имали су наши џудисти и дизачи тегова. Ватерполисти су били пети, као и кошаркаши.

Борзов за историју

СОВЈЕТСКИ атлетичар Валериј Борзов остаће упамћен као први Европљанин који је победио на 100 и 200 метара на једним играма. У Минехну 1972. је овај подвиг остварио уз велику помоћ тренере селекције САД Стена Рајта. Рајт је
погрешно обавестио своје такмичаре Едија Харта и Реј Робинсона о старту четвртфиналне трке на 100 м користећи сатницу стару годину дана. Када су крнули на стадион, на аутобуској станици на ТВ монитору видели су да су елиминације почеле. Сели су у таксије, али је само трећи Американац, Роберт Тејлор, стигао на време. Прошао је до финала и – освојио друго место.

 

Монтреал 1976.

ТЕРМИН: 17. јул – 1. август 1976.

УЧЕСНИКА: 6.084 олимпијца (1.260 жена и 4.824 мушкарца). Укупно 82 нације.

СПОРТОВА: 21 са 198 дисциплина.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 21. олимпијске игре модерног доба отворила је краљица Елизабета Друга.

ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Пјер Сен Жан (дизање тегова, у име спортиста) и Морис Форже (атлетика, у име судија и званичника).

ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Први пут у историји запалиле су га две особе - Стефан Префонтен и Сандра Хендерсон, тинејџери од 16 и 15 година.

БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 125 (49 – 41 – 35), Немачка ДР 90 (40 – 25 – 25), САД 93 (34 – 35 -25). Југославија је освојила 8 медаља (2 - 3 - 3) и пласирала се на 16. место у конкуренцији 41 земље које су освајале трофеје.

ПРВИ ПУТ: Први пут за наш кајак златну медаљу освојио је Матија Љубек. Није важио за фаворита али је сјајно завршио трку у кануу једноклеку на 1.000 м. Успешан је био и на 500 м где је освојио бронзу.

Први пут смо освојили и џудо медаљу: Славко Обадов, бронза у средњој категорији. Боксери су блистали, Тадија Качар је постао вицешампиоин, а бронзу је освојио Аце Русевски.

Кошаркаши су освојили сребро.

Рвачи су се вратили са две медаље – Момир Петковић – злато и Иван Фргић – сребро.

Први пут дошло је до масовног бојкота игара. Чак 29 земаља, од тога 27 из Африке нису допутовале, јер је МОК дозволио да учествује селекција Новог Зеланда, чија је рагби репрезентација прекршила забрану такмичења у Јужној
Африци и отишла на турнеју. Придружила се Албанија и она је и наредна три олимпијска скупа прескочила што је најдужи низ бојкота у историји ОИ.

Први пут олимпијски пламен је из Грчке пренет у Канаду – ласерским путем, преко сателита.

Први пут једна атлетичарка је на четири такмичења на ОИ освојила – четири медаље: Ирена Шевинска (Пољска). На опроштају у Монтреалу победила је на 400 м са светским рекордом. Она је прва и за сада једина атлетичарка која је освајала медаље у пет различитих дициплина: 100 м, 200 м, скок удаљ, штафета 4 пута 100 и 400 м – укупно седам: три златне, две сребрне и две бронзане.

Први пут једна пливачица је освојила четири злата уз четири светска рекорда. Суперзвезда Немачке ДР Корнелија Ендер је славила на 100 и 200 краул, 100 бетерфлај и у штафети 4 пута 100 м краул.

Први пут одржан је кошаркашки турнир за жене и победиле су кошаркашице СССР. Звезда је била 2,11 м висока Уљана Семјонова. Имала је просек 19,4 коша по мечу уз 12,4 скока.

Први пут уведене су женске дисциплине у веслању, као и рукомет за жене.

ЈУНАЦИ ИГАРА. На гимнастичкоим такмичењу заблистала је Нађа Команечи (Румунија). Први пут једној гиманастичару додељена је чиста десетка. Ова 14 - годишњакиња је постала звезда игара, а заблистала је на ЕШ 1975. са 13 година,
када је освојила четири златне медаље и сребро! У Монтреалу је освјила три злата - разбој, греда и вишебој, једно сребро (вишебој – екипно) и бронзу (партер). Само је у прескоку остала без медаље. Десеткама су је наградиле судије за вежбе на греди и разбоју. Укупно је добила седам десетки. Наставила је златни низ и у Москви 1980.

Постала је олимпијска шампионка на разбоју, први пут у партеру, а у вишебоју је била – друга.

Златни дубл у атлетици забележио је Алберто Хуанторена (Куба) 400 и 800 м.

У екипним спортовима, блистала је фантастична серија јапанских одбојкашица. Оне су добиле све мечеве са 3:0 и само је у једном сету противник освојио двоцифрен број поена.

 

КУРИОЗИТЕТИ: Први спортиста који је преваром покушао да дође до олимпијског злата био је репрезентативац СССР Борис Онишенко. Био је други у Минхену 1972. у мачевању – мач. У Монтреалу је тако наштеловао оружје
да је и без "туша" апарат регистровао поен користећи се прекидачем у дршци. Дисквалификован је чим је превара откривена. Американац Џон Монтгомери је први пливач који је 100 краул препливао за мање од 50 секунди – 49,99.

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 88 спортиста (83 мушкараца и 5 жена) у 14 спортова:атлетика (м и ж), кошарка, бокс, кајак кану, бициклизам, рукомет, џудо, веслање,стрељаштво, стреличарство, пливање (м и ж), ватерполо, дизање тегова, рвање. Дебитовали су стреличари.

 

Москва 1980.

ТЕРМИН: 19. јул – 3. август 1980.

СПОРТИСТА: 5.179 (1.115 жена и 5.064 мушкарца). Укупно 80 земаља. Први пут прецизно евидентиран број новинара: 5.615 (штампа 2.685, електорнски медији 2.930).

СПОРТОВА: 21 са 203 дисциплине.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 22. олимпијске игре модерног доба отворио је председник СССР Леонид Брежњев.

ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Николај Андријанов (гимнастика, у име спортиста) и Александар Медвед (рвање, у име судија и службених лица).

ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Олимпијски пламен запалио је прослављени кошаркаш Сергеј Белов.

БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 195 (80 – 69 – 46), Немачка ДР 126 (47 – 37 – 42), Бугарска 41 (8 – 24 – 41). Југославија је освојила 9 медаља (2 – 3 – 4) и заузела 14. место у конкуренцији 36 земаља које су освајале трофеје.

ПРВИ ПУТ: Први пут наши кошаркаши освојили су – злато. У финалу сваладали су Италију са 86:77. Плави су победили у свих седам сусрета а први стрелац олимпијског турнира био је Дражен Далипагић са 195 кошева (24,4 по мечу).
Драган Кићановић постигао је 189 (23,6 по мечу).

Златна медаља припала је и Слободану Качару (бокс, полутешка), а сребрне тофеје освојили су и дубл скул (Станулов - Панчић), наше рукометашице и ватерполисти, док су бронзе освојили: двојац са (Мрдуљаш, Целент – Реић, наш
кормилар Реић је са 15 година био и остао најмлађи учесник Игара), женска кошаркашка репрезентација, рвач Шабан Сејдију (слободни стил, до 68 кг) и џудиста Ратомир Ковачевић (преко 95 кг).

Први пут у историји нашег олимпијског спорта два брата су освојила медаље.

Сребрној медаљи Тадије Качара у Монтреалу 1976. млађи брат Слободан Качар је у Москви додао злато.

Први пут игре су одржане у једној социјалистичкој земљи.

Први пут "западни блок" је бојкотовао игре. Предсденик САД Картер је позвао на бојкот због уласка трупа СССР у Авганистан 1979. Из Европе бојкоту се придружила Немачка, са северноамеричког континета Канада а из Азије Јапан од
велесила.

Први пут је и тражено да се, на само неколико месеци пре почетка, оне одузму организатору. На сесији МОК у фебруару 1980. овај захтев САД и још 40 земаља није прихваћен. Уочи Олимпијских игара у Моксви на кормило МОК дошао је
Шпанац Хуан Антонио Самаран заменивши Лорда Киланина (Ирска).

Први атлетичар који је у маратону поновио успех Абебе Бикиле (два злата 1960. и 1964.) био је Валдемар Циерпински (Немачка ДР). Он је у Монтрелау 1976. направио огромно изненађење победивши маратон (био је до тада само просечан тркач на 3.000 стипл) и то са олимпијским рекордом. Тада је, када је већ ушао на стадион превидео бројач кругова и трчао је круг више. У Москви је поново славио.

 

ЈУНАЦИ ИГАРА: Совјетски гимнастичар Александар Дитјатин одушевио је свет. На Играма у Москви постао је први спориста са осам медаља освојеним на једним Играма. Имао је три златне, четири сребрне и једну бронзану медаљу. Постао је и први мушкарац који је добио – десетку и то за прескок. Касније су још четворица такмичара добили максималне оцене. Дитјатин је победио у вишебоју - појединачно,као и на круговима, и био члан победничке врсте у вишебоју, био је други на разбоју, вратилу, у прескоку и на коњу са хватаљкама и трећи у партеру.

Други члан гимнастичке врсте СССР Николај Андријанов, завршио је у Москви каријеру са укупно 15 трофеја: осам златних, пет сребрних и три бронзана одличја. На овим играма освојио је пет медаља. – златне у вишебоју – екипно и у прескоку, сребро у вишебоју - појединачно и у партеру и бронзу у прескоку.

Кубански боксер Теофило Стивенсон подигао је у Москви публику на ноге. Постао је први тешкаш са три узастопне олимпијске титуле (1972, 1976. и 1980.).

Све олимпијске дуеле осим два и то у Москви решавао је или нокаутом, судијским прекидом или предајом ривала. У Москви су му овај низ покварили Мађар Иштван Леваи (брзе ноге) и Пјотр Зајев (СССР) који је у финалу показао импресивну чврстину. Дочекали су крај борбе на ногама.

 

КУРИОЗИТЕТИ: Иако је било мање учесника због бојкота, ипак је на ОИ у Москви постигнуто више рекорда него у Монтреалу. Герд Весинг (Немачка ДР) је први скакач увис који је на Олимпијским играм поставио светски рекорд - 2,36 м.
Валентин Манкин (СССР) је победио у једрењеу у класи стар и постао први једриличар који је освојио златне медаље у три различите класе: победио је у класи ФИН 1968, 1972. у класи темпест и у Москви у стару.

Како се касније показало, хемијски подржане источнонемачке пливачице су победиле у 11 од 13 дисциплина, док је сваки до 54 члана селекције Немачке ДР у веслању донео кући по неку медаљу.

Мађар Карољ Варга је освојио злато иако је два дана пре такмичења МК пушком 60 лежећи сломио руку. Гађао је повређен и победио.

Због бојкота, сви учесници женског турнира у хокеју на трави су изостали, осим домаћина СССР. Због тога су упућени позиви на све стране.

Селекција Зимбабвеа је две недеље пре олимпијских игара почела припреме и окупљање, али је у Москви – победила.

На церемонијама доделе медаља у веслању, морали сте да трљате очи јер сте помислили да вам се привиђа: идентични близанци, Берг и Јорг Ландвоиг (Немачка ДР) су били први у двојцу без а такође идентични близанци Јуриј и Николај Пименов (СССР ) – други.

Велики совјетски рвачки шампион из Сијудад Мексика и Минхена у супертешкој категорији Александар Медвед положио је заклетву у име функционера, јер је у Москви био службено лице на рвачком турниру.

 

ЈУГОСЛАВИЈА: Учестовала је са 164 спортиста (136 мушкараца и 28 жена) што је до данас рекорд по броју учесника у 17 спортова (што је такође рекорд): атлетика (м и ж ), кошарка (м и ж), бокс, кајак кану, бициклизам, фудбал, рукомет (м и ж), џудо, веслање, стрељаштво, стреличарство, пливање, одбојка, ватерполо, дизање тегова, рвање и једрење. Дебитовали су кошаркашице, рукометашице и одбојкаши.

Кошаркашице су биле треће, рукометашице друге а одбојкаши шести. Кануисти Матија Љубек и Мирко Нишовић су били четврти и за две стотинке су на 1.000 м изгубили бронзу. И Милан Јанић у кајаку је био четврти на 500 м и до медаље је био „кратак“ 73 стотинке!

 

Лос Анђелес 1984.

ТЕРМИН: 28. јул – 12. август 1984.

СПОРТИСТА: 6.829 (1.566 жена и 5.263 мушкарца). Укупно 140 нација. Први пут пребројани волонтери: 28.742. Новинара је било 9.190 (4.327 штампа и 5.836 електронски медији).

СПОРТОВА: 23 са 221 дисциплином.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 23.олимпијске игре модерног доба свечано је отворио председник САД Роналд Реган.

ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Едвин Мозес (атлетика, у име спортиста) и Шарон Вебер (гимнастика у име судија и службених лица).

ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: На стадиону Колосеум запалио га је легендарни дестобојац Рафтер Џонсон.

БИЛАНС МЕДАЉА: САД 174 (83 – 61 – 30), Румунија 53 (20 – 16 – 17), Немачка 59 (17 – 19 – 23). Југославија је освојила 18 медаља (7 – 4 – 7) и заузела, први и једини пут у историји, место међу десет најбољих (осма позиција) у конкуренцији 46 земаља које су освајале трофеје.

ПРВИ ПУТ: Први пут наши спортисти су освојили двоцифрени број медаља и пласирали се у у првих десет земаља на листи "медаљаша".

Такође, први пут освојено је више од три златна трофеја – чак седам: ватерполисти, рукометаши, рукометашице, кајакаши Мирко Нишовић и Матија Љубек (500 м), боксер Антон Јоспиповић, рвач слободним стилом Шабан Сејдију и рвач грчко римским стилом Владо Лисјак.

Сребрне медаље припале су кајакашу Милану Јанићу,двоклеку Љубек - Нишавић на 1.000 м, рвачу Рефику Мемишевићу (преко 130 кг) и боксеру Реџепу
Реџеповском. Бронзама су се окитили: боксери Мирко Пузовић (полувелтер) и Азис Салуху (супертешка), веслачки двојац Милорад Станулов и Зоран Панчић, мушка кошаркашка репрезентација, рвач грчко римским стилом Јожеф Тертеи(до 100 кг), рвач слободним стилом Шабан Сејдију (до 74 кг) и фудбалска репрезентација.

Први пут поред голубова мира који се пуштају на свечаном отварању, важна улога била је намењена орлу Бамберу по коме је направљена и маскота игара, орао Сем. Бамбер није дочекао отварање, угинуо је од исцрпљености на "тренингу".

Прву златну медаљу за Кину која се после 32 године вратила на Игре освојио је стрелац пиштољем Џу Хаифенг.

Први пут олимпијску ватру запалио је црнац. Част је припала олимпијском шампиону у десетобоју из Рима 1960. Рафртеру Џонсону. Олимпијску бакљу предала му је Ђина Хемфил, унука легендарног Џесија Овенса.

Први пут уведне су старосне границе у гимнастици: такмичарке су морале да имају 15, а такмичари 16 година.

Прва Африканка која је постала олимпијска шампионка у појединачном спорту,била Навал ел Мутавакел (400 препоне уз олимпијски рекорд). Све девојчице рођене у Мароку тог дана, по наређењу краља Хасана Другог, добиле су у њену част име Навал.

Први пут боксери су носили заштитне кациге.

Први пут одржана је трка у маратону за жене. Славила је Американка Џоан Беноа Самјуелсон.

Први пут на програм су стављена два искључиво женска спорта: ритмичка гимнастика и синхронизовано пливање, а уведена је и друмска трка у бициклизму за даме.

Први пут професионалним фудбалерима који нису играли за своје репрезентације на првенству света било је дозвољено да се такмиче. То је турнир учинило занимљивијим, Французи су пред 101.799 гледалаца у финалу победили Бразил са 2:0.

 

ЈУНАК ИГАРА: Американац Карл Луис, победио је у четири дисциплине и достигао рекорд Џесија Овенса из 1936: славио је на 100 и 200 м, у скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 м. Успех на 100 м поновио је у Сеулу 1988. После дисквалификације Бена Џонсона припало му је злато, а на 200 м у Сеулу је био – други. У штафетама је славио у Лос Анђелесу 1984, Барселони 1992. а у скоку у даљ 1984, 1988, 1992. и 1996.

После најсјајније медаље у Москви, Британац Себастијан Коу је славио на 1.500 м и постао први атлетичар у историји који је одбранио олимпијску титулу.

Американац Едвин Мозес је освојио друго злато на 400 препоне, после Монтреала 1976. пошто је због бојкота "прескочио" игре у Москви.

 

КУРИОЗИТЕТИ: И поред бојкота 15 земаља које је предводио СССР, ипак је учествовао рекордан број - 140 нација. После финансијског дебакла Монтреала, игре у Лос Анђелесу су донеле суфицит од 223 милиона долара. У појединим
спортовима, због бојкота Источног блока, недостајале су велике звезде. Чак 58 процената освајача златних медаља из Монтерала није дошло у Лос Анђелес. У дизању тегова није учествовало 29 од 30 освајача медаља са последњег Првенства света, а изостали су и сви светски прваци. У рвању слбодним стилом, 23 медаљаша (од тога девет, од десет, шампиона) са Првенства света није дошло у Лос Анђелес.

Финац Пети Карпинен освојио је у скулу трећу златну медаљу у низу. Ханс Маријус Фог из Канаде, освојио је бронзу у солингу. Он је, иначе, прву медаљу освојио у Риму 1960. али је тада једрио за – Данску.

У пливању, одржана су "А" и "Б" финала. Догодио се случај без преседана: победник "Б" финала на 400 краул, Томас Фарнер из Немачке био је бржи од олимпијског шампиона у "А" финалу Ђорђа ди Карла из Италије.

 

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 140 спортиста (106 мушкараца и 34 жене) у 16 спортова: атлетика (м и ж), кошарка (м и ж), бокс, кајак кану, бициклизам, коњички спорт, фудбал, гимнастика (ж), рукомет (м и ж), џудо, веслање, стрељаштво, пливање, ватерполо, рвање и једрење. После 1924. поново смо имали представнике у коњичком спорту у дресури. Говорило се да нам је боинг 747 са којим се путовало донео срећу јер је освојено 7 – 4 - 7 медаља (18).

Мери Декер – трагичарка

АМЕРИКАНКА Мери Декер Таб је трагичарка Игара у Лос Анђелесу. Вишеструка светска рекордерка и двострука првакиња света на средњим пругама, ушла је у трку на 3.000 м која је први пут уведене у програм, као фаворит. На 1.700.
метру, закачила је ексерима на спринтерицама босоногу Золу Бад која је узела британско држављанство (била је Јужноафриканка) да би трчала на ОИ. Декерова је пала, повредила се и за њу је трка била завршена. Никада до краја није било разјашњено ко је крив. Међутим, чињеница да је после прегледа ТВ снимка остала дисквалификација Золе Бад коју су изрекла двојица америчких сдуија на терену довољно говори

 

(У ИДУЋЕМ НАСТАВКУ: Сеул 1988, Барселона 1992, Атланта 1996, Сиднеј 2000).

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 26 јул 2012 11:58
Бранимир Васић

У дневном спортском новинарству радио је више од 33 године. Цео радни век провео је у листовима Спорт и Спортски журнал (у чијем је оснивању и учествовао). Извештавао је са Зимских олимпијских игара 1984. и Летњих олимпијских игара у Атланти 1996. и Атини 2004. Извештавао је и са више шампионата света у бициклизму, стрељаштву, куглању, боксу, кајаку и кануу, као и са десетак светских купова, више од 30 европских шампионата и са више од 20 Балканских шампионата у разним спортовима. Аутор је више спортских публикација.
 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија