Кућа Добрих Вести

Login

Шта је планета вратила Тесли

Оцените овај чланак
(11 гласова)

GLOBALNOSTOTESLAНОВИ САД - “Никола Тесла је највећи Србин, човек који је планети дао оно што се и данас користи. А шта је планета вратила овом великом Србину? Срби и Руси, народ који има исту мајку, данас преживљавају блокаду читаве планете. Покушавају да нас прикажу као најгоре људе на планети. А Јеванђеље каже “последњи ће бити први”- истакао је јуче на отварању овогодишњег Тесла Глобал Форума на Фрушкој Гори, Николај Бурљајев, оснивач Међународног филмског Форума “Златни витез”.

Николај Бурљајев је, наглашавајући парадокс да се захваљујући управо санкцијама Руси коначно уједињују као један народ, окрећу се себи и остварују невероватан духовни раст, истакао да је руски председник Владимир Путин потписао Указ о основама државне културне политике, којом се подржава култура усмерена ка подизању човека.

Тесла Глобал Форум, традиционална мултимедијална манифестација организована у славу српског великог научника и проналазача Николе Тесле, посвећена популаризацији науке, образовања, културе и духовности, ове године одвија се под радним насловом Антропологија будућности. Као и сваке године, од 2012. када је основана, окупила је многа велика светска имена- научнике, професоре, уметнике, социологе, филозофе, писце, музичаре... и око две стотине студената са домаћих и иностраних универзитета, који из различитих углова разматрају поглед на будућност кроз историју.

11720275 1138058922893119 774563664 o

Кенет Корум, амерички физичар, на отварању Тесла глобал форума

Тесла између будућности и могућности

- Црно ми стојимо- рекао је неко у разговору са Теслом на тему судбина српске војске, током Првог светског рата.
- Да, али не задуго- одговорио је Тесла.
- Али, Аустро-Угарска је сила.
- Није она јача од силе српског народа.
- Ви видите будућност?
- Ја видим могућност!

- Тесла, потомак православне српске породице, био је космополита, говорио је седам-осам светских језика, имао је моћан "процесор" у глави и трудио се да схвати у ком правцу се креће енергија- истакао је на отварању Тесла глобал форума др Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле у Београду, пошто је испричао горњу анегдоту- Тако је анализирао појмове и предвиђао будућност."Гледајући у далеку будућност, ја видим свет сличан пчелињем, са укинутим свим расним и националним разликама", говорио је. А шта се десило са светом у међувремену? 

Полазећи од западњачке тезе да је Тесла много урадио зато што је стајао на раменима дивова, при чему се мисли на достигнућа његових претходника са Запада, др Јовановић каже: "Тесла јесте стајао на раменима дивова, када је у питању његова породица."

 
11267675 1138059049559773 152699063 o

др Бранимир Јовановић, директор Музеја Никола Тесла у Београду

Виртуелни музеј Никола Тесла

Првог дана Тесла глобал форума отворен је и Виртуелни музеј Никола Тесла који ће, како је нагласила Јелена Милосављевић, директор Научног форума, такође бити у функцији општег добра. Овај музеј се налази на адреси tesla.org.rs и садржи велики број систематизованих информација о Николи Тесли, на српском и енглеском језику и богат фонд фотографија. Овај виртуелни музеј је, заправо, јединствен водич кроз Теслин живот и његово дело, платформа која ће се ширити, урађена у складу са развојем технологије и са циљем да што већем броју људи приближи великог научника.

 

На самом почетку Тесла глобал форума, пре свечаног отварања, одржанe су две радионице. Милош Станковић је у оквиру теме "Креативност и иновације" говорио о свом уређају за уништавање амброзије. Реч је о уређају чија би цена могла да буде 30е и који би могао да се извози, уместо да се у недостатку пара патент прода и да онда постанемо увозници производа домаће памети. У условима када је у Београду укинут буџет за борбу против амброзије, нажалост, сем неких декларативних речи подршке, нема помоћи и подршке реализацији самог пројекта.

 

Никола Тепавац је говорио о употреби роботике, кроз сопствена "америчка" искуства на изради робота који би могао да саслуша шта му се говори, како би испунио постављене задатке, од послова асистента у лабораторији, до водича у музејима.

 

На поподневном панелу посвећеном књижевности представљене су књиге Каинов ожиљак и Фајронт у Сарајеву, о којима су говорили Владимир Кецмановић, Неле Карајлић и Вуле Журић.

Неле Карајлић и Владимир Кецмановић, писци

 

- Десиће вам се у животу да имате неког надређеног за кога видите да је глуп. Е, онда ћете морати да спакујете свој его док дође време да покажете да сте ви били у праву- објаснио је Неле Карајлић младим људима који су са посебном пажњом пратили његову причу о томе како је, после дугогодишњег рада са "носиоцима" снажног идентитета и јаког ега, ушао у свет књижевности, јединој уметности која нема своја техничка помагала и где је аутор потпуно сам.

 

Подсећајући на то да је кључна личност босанске књижевности Нобеловац Иво Андрић, Владимир Кецмановић је објаснио зашто је та средина погодније тле и стартна позиција за настајање приповедача него песника.
"Ако неко у чије време рођења у његовој средини живи 80 одсто неписмених, одлучи да пише, он је или геније или је луд. Иво Андрић је успео не само да превазиђе то да је рођен у средини где је само 20 одсто људи писмено, већ је добио и Нобелову награду. А његово приповедање је ушло у колетивну свест."- рекао је Кецмановић, који је објаснио писање у четири руке, са Дејаном Стојиљковићем, романа о мисији Иве Андрића у нацистичкој Немачкој, Каинов ожиљак.

 

11720395 1138059129559765 1682229409 o

Ликоси- звуци Теслине Лике

Теслин рођендан и признања Глобал форума 

Данас, на дан Теслиног рођења, на свечаности у Матици српској биће уручена Тесла признања- Бела голубица и Тесла силвер коин, истакнутим домаћим и светским личностима.

Пре тога, како је планирано, на радионицама и панелима биће речи о Тесла бренду, Тесла заједници, о Комуникацији и глобализацији културе, Теслином истраживању у области машинства и о предузетништву младих.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 15 јул 2015 17:56
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија