Кућа Добрих Вести

Login

Жена за велику причу

Оцените овај чланак
(14 гласова)

dankaaaaaБЕОГРАД/НИШ - Директорка Куће кластера из Ниша и председница Савета за кластере Привредне коморе Србије Данка Милојковић изабрана је за једног од чланова Борда директора Светске мреже експерата TCI.


Милојковић је изабрана за директора на Генералној скупштини TCI која је одржана у мексичком граду Монтереју. Она је први и за сада једини члан Борда директора из Србије, али и са подручја читавог Балкана.


Светска мрежа експерата је организација која окупља око 9.000 компанија, кластерских организација установа и институција из читавог света, а њен Одбор директора има значајан утицај на креирање европске и светске економске политике и расположивост развојних фондова.


У интервјуу за “Кућу добрих вести“ ова велика али уједно и скромна жена која се не експонира довољно у јавности, говорила је о раду на развоју кластера, проблемима предузетника у Србији али и свом ангажовању у Одбору директора где ће бити ангажована на подршци пословној заједници, прекограничном повезивању компанија и креирању бољег окружења у региону Балкана.


Шта је тренутно најактуелније у раду Куће кластера?


Кућа кластера, као непрофитабилна пословно развојна организација за подршку развоју кластера, пословних удружења и МСП сектора у Србији и Балканско Црноморском региону, наставља са пословним информисањем, прекограничним повезивањем, пројектовањем и промоцијом економског развоја.
Кућа кластера наставља сарадњу са европским и светским организацијама: Глобалном мрежом експерата TCI из Барселоне, ECCP/EC (Европском колаборационом платформом), Развојном агенцијом TMG на Дунавској стратегији, Дунавским кластер Клубом, Развојном агенцијом TRAKYAKA у Турској, аустријским Clusterland-om. Циљ је ефикасно повезивање, развијање заједничких пројеката и промоција привреде Балканско Црноморског региона у Европи и свету.
Активности Куће кластера у 2015. години биће:
- изградња капацитета кластерских организација у Балканско Црноморском региону – обуке за кластер менаџмент и МСП,
- прекогранично повезивање кроз организацију Б2Б и Ц2Ц састанака и посете сајмовима,
- подршка оснивању кластера у региону,
- издавање часописа INFOCLUSTER,
- развој Балканске мреже кластера,
- лобирање за боље услове пословања МСП и кластера,

- приступ расположивим развојним фондовима
Круна активност Кућа кластера у 2015.години биће организација VI Балканско Црноморске конференције „Дани кластера 2015“ 29. и 30.октобра 2015.године под слоганом „Кластери делујте локално мислите глобално“.

 kuca-klasteraaaaa

 

Шта за Србију значи Ваш избор за члана Борда директора Светске мреже експерата TCI?

 

Глобална TCI мрежa експерата обухвата више од 9000 чланица – стручњака и организација које доприносе економском развоју у 110 земаља.
На Генералној скупштини ТCI у Мексику једногласном сам изабрана за једног од 15 директора ТCI Одбора директора. Одбор цине представници са свих континената. Ја сам први и једини представник у Одбору директора ТCI глобалне мреже са подручја Балканско Црноморског региона. Ово указује да ће наш регион, а тиме и наша земља, бити боље сагледани са аспекта европске политике економског развоја и видљивији на светској привредној сцени. ТCI руководство је вец покренуло иницијативу за лобирањем за боље услове развоја и пословања кластера у Европи тиме, што ће у наредном периоду радти на припреми „беле књиге“ документа који ће садржати предлоге и сугестије стручњака за развој кластера и кластерских организација из Европе, а преко Куће кластера и са Балкана и Црног мора. „Бела књига“ ће бити упућен Европскоj комисији, DG Enterpise до средине јануара 2015. како би европска политика о развоју кластера била прилагођенија реалиним потребама у региону. На овај начин ће и Балкан и Црно море имати „реч“ и исказати сугестије и предлоге који треба да се односе на подршку специфичним активностима кластерских организација (међукластерска колаборација/растуће индустрије, интернационализација), на кластерску изузетност (упоређивање и категоризација кластерских организација, тренинг кластер менаџера), податке у вези инфраструктуре (мапа кластера у региону) и координацију стратегије (синергија између кластерске подрске на различитим нивоима – ЕУ, чланица држава, региона, итд., синергија различитих ЕУ стратегија – DG Enterprise, DG Regio, DG Research, itd) .

 

Да ли су мала и средња предузећа у Србији упозната са предностима умрежавања у кластере?


У претходном периоду до 2012.године мере подршке МСП сектору Владе РС и писуство већег броја међународних организација и програма у земљи доприносиле су бољем информисању и умрежавању МСП у кластере и пословна удружења. Дакле, МСП су до 2012.године била у могућности да се упознају са предностима умрезавања у кластеру, али и да осете исте (погледајте брошуру Успешне приче кластера Куће кластера).

Кућа кластера је издавала часопис INFOCLUSTER на српском са резимеомм на енглеском који је био дистрибуиран бесплатно сиром Србије и даље, а уз подршку Данског програма ЛЕДИБ били смо у могућности да емитујемо месечне емисије “Кућа кластера” за подручје југоисточне Србије и “Кластери у Србији” на кабловској телевизији. Такође, за привреднике са подручја Ниског региона организовали смо месецне Бизнис кластер клубове. На овај начин МСП Србије су могли да се информишу о предностима умрежавања. Престанком финансијске подршке ЛЕДИБ програма престају и наше могућности да на описани начин наставимо са мотивисањем и информисањем привредника у Србији. Тренутно, Кућа кластера информисање врши преко веб сајта Куће кластера, е-магазина INFLOCLUSTER, Newslettera и e-mail комуникације.

 dankaaaa1

У неким новинским чланцима може се прочитати да међу предузецима постоји неповерење и непостоји жеља да се информације деле са другим предузећима. Како уклонити ове баријере и удружити предузећа?


Кључни изазов умрежавања је низак ниво поверења МСП због вишегодишњег неадекватног функционисања пословних организација у земљи – комора, унија, удружења, задруга, синдиката. Поступак изградње поверења је дугорочан као И сам процес привредног развоја. За економски опоравак и развој земље неопходна је национална стратегија развоја праћена акционим плановима, буџетом и стручњацима за њену примену и контролу. Поред националног стратешког планирања, потребно је развијати прекограничне привредне односе И креирати амбијент у земљи за привлацење инвеститора, као И прописе који це стимулисати извоз. Тада би и бројне развојне институције/агенције у земљи формиране под ЕУ И другим пројектима поцеле да обављају мисију због које су основане И допринеле уклањању баријера кроз изградњу поверења привредника.

 

Које све предности доноси удруживање у кластере и који нас кластер најбоље функционише?


Кластер, као облик удруживања компанија који покреће иновације, продуктивност и конкурентност кроз колаборацију између пословне заједнице, образовно - истраживачких институција и јавног сектора, доприноси чланицама у следећем:

- благовремена и транспарентна информисаност
- ефикасније повезивање са партнерима у земљи и иностранству
- доступност пословних услуга према потребама компаније (пословни консалтинг и обуке)
- могућност коришћења логистичке-стручне подршке кластерске оранизације (канцеларија, опрема, превод, организација састанка, пословна комуникација)
- јетинија промоција пословања (заједнички каталози, веб презентације, изложбе, сајамски наступи, конференције, итд.)
- заједничка набавка и дистрибуција (увоз/извоз)
- повезивање са великим компанијама
- приступ тендерима
- повољнији услови коришћења финансијских услуга у окружењу (осигурање, кредити, итд.)
Функционисање кластери у Србији је у директној вези са стањем привредне гране конкретног кластера. Како је привреда у Србији у дубокој кризи, једини секор који не зависи од интерних услова пословања је ИТ сектор тако да и кластери у овој области немају значајних изазова у пословању. Суштина концепта развоја кластера је да доприноси привредном развоју, а не да привредни развој доприноси развоју кластера. Због тога истакла бих кластер менаџере који својим залагањем и ентузијазмом, без обзира на све препреке у развоју и хронични недостатак финансијских средстава, доприносе развоју српских кластера у текстилу, грађевини, пољопривреди, дрвној индустрији, ауто индустрији, здравственом туризму, некретнинама, старим и уметничким занатима и креативним индустријама.
Дакле, лако је бити успешан у успешном сектору, изазов је радити у секторима којима је неопходна помоћ.
Овом приликом апелујем на међународне и домаће организације да подршку преусмере на привредне сектор и кластере где је помоћ неопходна.

 

Дани Кластера 2014 недавно су одржани  у Турској?Какви су резултати тог догађаја? У цланцима које сте послали написали сте да су наси прозводјаци вина били заинтересовани за повезивање. До каквих јос пословних контаката је дошло, какви су ефекти тог догађаја за српску привреду?

 

Један од резултата конференције, када је у питању прекогранично повезивања произвођача вина, јесте иницијатива УРЛА винарије из Измира у Турској, иначе презентера на конференцији Дани кластера 2014 у Турској, да Кућу кластера повеже са Асоцијацијом произвођача вина, хране и туризма из Измира ради развоја Програма студијске посете произвођача, дистрибутера, тоур оператера са подручја Балкана Урла регији у Измиру. Интересовање за учешће у овој студисјкој посете исказали су представници из Словење, Црне Горе, Македоније, Хрватске и Србије. Произвођачи вина из Србије нису уцествовали на конференцији, а тиме ни у Винској тури у Тракији која је била организована трећег дана конференције. Том приликом учесници су били у прилици да посете два значајна произвођача вина у Турској, њихове винограде и производњу, и да дегустирају премијум вина. Екслузивна винска тура у Медитеранској Измирској регији биће организована у 2015.години и више инфомација биће доступно у Кући кластера. Организација студијске посете допринеће ефикаснијем прекограничном повезивању винара, као и развоју кластера винара на Балкану, креирању заједничких пројеката и евентуалних наступа на светским сајмовима, изложбама или такмичењима.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 08 децембар 2014 21:39
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

1 Коментар

  • Smilja Bojović

    Mr Danka Milojković je pokrenula pionirski posao koji je spas za MSP sektor na otvorenom tržištu kojim vladaju multinacionalne kompanije, neoliberalni kapitalizam, protekcionizam, korupcija...Kao svaki pionirski posao tako i u ovom slučaju valja probijati debele slojeve nerazumevanja, opstrukcije, skepse i nedostatka volje. Medjutim, najgore od svega je izostajanje podrške državnih institucija koje se istovremeno zaklinju upravo u sektor MSP koji je jedino zdravo jezgro srpske privrede. Za svaku osudu je što Dankine dobre namere, samopregor i entuzijazam na unapredjenju uslova poslovanja MSP ne prepoznaju naše državne institucije za razliku od medjunarodnih gde je, zahvaljujući svom radu i iskrenoj dobrohotnosti, stekla veoma visok rejting. Očito da je ovo još jedan primer čuvene krilatice "niko nije prorok u svom selu".

    Smilja Bojović уторак, 09 децембар 2014 13:54 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија