Кућа Добрих Вести

Login

Јелена Милосављевић, јапанолог - Само овде сам ја-ја

Оцените овај чланак
(26 гласова)

japankaНИШ - Јелена Милосављевић из Бајине Баште је једна из плејаде оних младих, образованих, свестраних, способних људи, на којима би, да је среће, памети и обзира, требало да се темељи будућност ове земље. У Београду је дипломирала јапански језик и књижевност, а у Јужној Кореји је завршила мастер на социологији.

 

И што је најважније, своју будућност везује за Србију, у време када је многим младим људима из ове земље одлазак у иностранство једини смислени начин наставка живота.

 

Већину ствари у животу радила је из чисте љубави и интересовања, тако да и не прави разлику између посла и хобија. Чита увек и свуда, зависи у којим околностима се налази, од научних радова, монографија, преко романа и поезије, па до новинских чланака и фељтона. Јако воли документарце и уопште, занимљиве приче из друштва, живота, историје, које су у писаном или мултимедијалном облику. Сарадник је Тесла Глобал Форума и у ишчекивању запослења које би јој омогућило не само радно место, већ и исказивање свих оних квалитета које има и практичну примену свег знања које је стекла у Србији и у Јужној Кореји.

 

-Јако сам везана за своју породицу и за Бајину Башту, каже Јелена Милосављевић. - То је моја основа и место где увек могу да се вратим, подсетим се ко сам и шта је то што ми је у животу битно. Дуго сам се бавила одбојком. Прво у Бајиној Башти, затим у Ужицу, Панчеву, Београду, Љигу, па чак и у иностранству, а одбојка је одредила мој живот на много начина. И поред тога што се нисам одлучила за живот професионалног спортисте, у неком периоду свог живота одбојком сам се озбиљно бавила и схватила сам шта значе одрицања и борба за нешто што стварно покреће значењски свет неке особе.

 japanka2

 

Мистика источњачке културе

Kако си се обрела у Kореји и то на социологији, а дипломирала си јапански језик и књижевност?

Јапански језик и књижевност дипломирала сам у Београду и ти студентски дани су ми у јако лепом сећању. Велики део моје љубави према Јапану била је заправо љубав према идеји азијског друштва у коме се људи идентификују више као део неког друштва, групе или тима него као индивидуалци. Такође, мистика која је владала око те источњачке културе, историје, филозофије и језика ми је одувек била привлачна. То су биле неке основне идеје које су ме навеле на овакав избор факултета. Сматрам да се нисам покајала, али су ми се у међувремену отворили многи други хоризонти, промениле неке перспективе и сада ствари посматрам много другачије него тада. Идеја о Kореји и корејском језику провачила се и кроз студије у Београду, али највише о њима научила сам од њих, током свог боравка у Kореји. Kао стипендиста корејске владе, отишла сам да наставим студије тамо и провела три и по године прво учећи језик а затим радећи на мастеру из области социологије.



Можеш ли да упоредиш јужнокорејску и нашу културу, њихов стил живота и наш, начин размишљања, схватања доброг и лошег, успеха и пораза, истине и лажи?

 

Јужна Kореја је једна јако специфична земља, И потпуно другачија од наше у овом тренутку, мада људи и њихове карактерне особине доста подсећају на наше, за разлику од Јапанаца рецимо. Историјски гледано, корејско полуострво је слично балканском, велико је жариште разних сукоба, па су људи самим тим навикли да се боре И да захтевају правду кад сматрају да она треба да буде задовољена. Такође И они су, као И ми у неку руку, подељена земља И имају ту неку бол на расној или некој националној основи И помало неки идеал о уједињењу И уједињеном народу И држави. Kао доста пута код нас, када чујемо носталгичне приче о бившој Југославији, тако су И код њих присутне сличне приче о томе како је некада Kореја била велика држава И како су страни утицаји довели до тога да то више не буде тако.
Међутим, велика је разлика у томе што су они под великим утицајем Америке И њихове културе, велико је оптерећење материјалним, И генерално су поносни што су се “извукли из беде”. Млађе генерације скоро да се ни не сећају периода када су ове две Kореје била једна. И није им ни у интересу ни у фокусу размишљања уједињење ни било шта слично томе. Добро или успех је студирати на престижном факултету, имати пуно новца И слично, лоше или пораз је супротстављати се мишљењу већине, бунтовништво И непоштовање система. Чини ми се да је код нас још колико-толико неки људски однос присутан, док је материјално битно али не И најважније. У Kореји данас, по мени, влада велика криза људских вредности И превелико оптерећење материјалним, као И свакодневни стрес И тензија у друштву.

 japanka1

 

Из Кореје сам се вратила много јача

 

Чему си научила Kорејце са којима си долазила у контакт и која су искуства стечена тамо за тебе највреднија?

 

Осим мало енглеског, који су Kорејци били оптерећени да науче и мало одбојке, нисам ја њих превише могла чему научити, иако сам можда хтела. С обзиром на то да је за већину њих Србија скоро непозната земља, самим тим И интересовање за Србију није било ни приближно велико као за рецимо Америку, Француску, Италију и слично. У циљу ми је било онда да, првенствено, ја што више научим од њих И о њима, а мислим да су они са којима сам се дружила довољно чули И схватили о томе каква сам ја, каква је Србија И како се то код нас живи. Kореја је једна земља толико другачија од наше, тако да су највреднија и она најтежа искуства била ментално И духовно егзистенцијалне природе. Ја, као И остали студенти из иностранства, били смо у јако интересантном периоду својих живота. Сви смо, били тога свесни или не, раскидали окове својих убетонираних Ја, својих налепљених етикета, својих устаљених навика, сви смо покушавали да се дефинишемо и да видимо ко смо то ми, без свега што смо до тада имали и другачији од свега оног што смо до тада били. Из Kореје сам се вратила, не само са дипломом и способношћу да говорим још један језик, него, оно још вредније, са гомилом искуства и као, ментално и духовно, много јачи човек.

 

Kакав је твој тренутни статус- шта прижељкујеш, чему тежиш, чему си најпосвећенија тренутно?

 

Тренутно сам у Србији и намеравам да овде останем. Чак и ако будем путовала или поново имала неке везе са иностранством, мислим да бих се увек одлучила да живим у својој земљи. Баш зато што тежим и прижељкујем да Србија буде једно боље место за живот, из које наши млади људи неће пожелети да оду И да се не врате. Судећи по свом искуству, ја бих свима саветовала да обавезно оду, али И да се обавезно врате. Сматрам да овој земљи требају образовани људи, широких схватања, који имају неку идеју како могу да допринесу. Они треба да се удруже, И заједно са старијима споје главе И искуства, стимулишу друге И нешто направе. Сви ми знамо каква је Србија, шта се све ради, И били смо, или смо и даље, сведоци неких апсурдних дешавања на више нивоа. Баш зато што смо свега тога свесни, не треба да седимо И једни друге оплакујемо, већ да увек имамо довољно ентузијазма да увидимо на шта нам те апсурдне ситуације указују, И да у њима, колико год то смешно звучало, одреагујемо здраворазумски.

japanka3

 

Магична прича о Николи Тесли

 

Члан си сјајног тима Тесла Глобал форума који је већ постао традиционална манифестација у славу нашег највећег научника, али и свих младих способних људи који следе његове идеје. Kако си се ту нашла и која су твоја задужења? Чему тежите и како ћете то постићи?

 

Мој пут до Тесла Форума је био јако интересантан. Био је то производ мојих интересовања, храбрости, случајности, среће и магичне приче о Николи Тесли, једној од најинтригантнијих личности XX века. Укратко, имала сам довољно среће да пратећи пут својих интересовања И своје струке, дођем до групе људи са сличним погледима на свет, који су били довољно отворени да ме позову у свој тим. Ту бих издвојила Александра Протића, научног директора, као и Горана Марића, директора Тесла Глобал Форума, који су ме, иако свесни да нисам била у земљи доста дуго и да нисам из света науке, препознали као неког ко тиму може да допринесе оним знањем и стручношћу које већ поседујем. Моја задужења су тренутно организационог типа, још нас је мало па помажемо једни другима где год затреба, али рецимо да се највише бавим радом са људима И младим учесницима Тесла кампа, који је у оквиру форума, као и са страним гостима И стручњацима који долазе из разних земаља. Идеја је да у будућности допринесем И повезивању стручњака и младих из Kореје И Јапана који су заинтересовани да буду део Тесла Глобал Форума. Иначе, Тесла Глобал Форум тежи да на једно место окупи стручњаке из земље И света који се баве Теслом, и оне који су у сферама науке, културе, образовања и уметности направили, или су на путу да направе, значајан допринос. Тако је Тесла камп један од битних делова читавог форума, јер има за идеју да се у њему окупи значајан број младих људи који би имали прилку да чују нека од предавања која иначе не би имали прилику да чују, да учествују на неким радионицама где имају већу интеракцију једни са другима и са оним што их занима И да се просто у том кампу упознају И друже. Тежимо да направимо једну мрежу младих људи који ће се увек осећати добродошлим на Фрушкој Гори, ма где били и ма где студирали. И који ће једног дана моћи да исто тако допринесу едукацији нових младих људи. То се постиже константним радом и вером у ту идеју, уз помоћ људи, институција и спонзора који ту исту идеју препознају као битну.

 

Мислиш ли да млади твоје генерације могу да учине више за своју земљу и колико је за то потребно имати праву шансу, а колико је значајно бити способан, предан и амбициозан, упоран и поред свих ограничења?

Kао што сам већ поменула, мислим да млади људи могу пуно да допринесу ако се окупе око једне заједничке идеје. У то је, на крају крајева, И Тесла веровао. За то је наравно потребно и имати праву шансу али радом И трудом креирати атмосферу да та шанса дође баш до онога ко ће најбоље умети да је искористи. Мислим да свако ко има има неку идеју и ко се за њу бори свим срцем не може а да се не оствари и да не допринесе свеопштем бољитку друштва.

 

"Сналажење" није део моје радне етике

 

Да ли би се политички активирала искључиво зарад статуса- радног места, функције, привилегија? Ако не би, зашто не би?

 

Интересантно је да је политика наше земље почела да ме занима тек када сам била ван ње. Мислим да у Србији политичка активност, исто као И политичка неактивност, оставља одређене последице. То је као нека врста Тамног вилајта, ако ништа не промените покајаћете се, ако нешто промените можда ћете се још више покајати, или обрнуто. Ако се под политичком активношћу сматра бити члан неке странке, онда нисам активна и не бих се активирала зарад статуса, радног места и слично. Разлог је једноставан, такав начин “сналажења” никад није био део моје радне етике, пре свега волим да радим, још више да радим оно што волим. На срећу или несрећу изабрала сам један језик и једну струку који нису баш толико заступљени на нашим просторима, па можете да се “снађете” једино ако заправо знате језик И знате како да се тим људима обратите. Ту нема пуно места за импровизацију. Волела бих када би И други људи на сличан начин размишљали о свом послу, али свесна сам да је то утопијско размишљање.

 

Можеш ли да замислиш себе за 10 година, у овој земљи? Шта би те задржало у њој, а шта би те отерало у гастарбајтере?

 

Могу. То је, за сада, И једино место где желим себе да видим за 10 година. Надам се да ме ништа радикално неће натерати да то мишљење променим. У њој ме задржава то што сматрам да је ово подручје изузетно интересантно И инспиративно по свим ставкама друштвено-историјских прилика. И још увек постоји нека врста слободе која у другим, јасно структуираним И искључиво капиталистичким друштвима, не постоји. Поред тога најлепше се осећам када говорим свој језик И када могу јасно И без задршке И ограничења да изразим то што мислим. Такође наш темперамент И карактер поседује одређену снагу која није баш увек и свуда препозната као добра И прихватљива. Понекад људи не могу да испрате такав начин интеракције и комуникације и онда морате себе или да ограничавате И да се убацујете у друге улоге или да се једноставно изолујете од других. То није увек лако и зато волим кад сам овде. Овде сам просто ја-ја. Оно што би ме отерало из земље је једино губитак свих људи који имају сличан начин размишљања као И ја. Докле год постоји бар једна особа слична мени планирам да са њом до краја живота верујем И радим за боље сутра. На сву срећу има нас више, и заједно, на овај или онај начин, романтишемо о бољој будућности за наше али и сва остала друштва.

 

Kада причаш о будућности са својом генерацијом, на чему се фокусирате? Видите ли излаз или га само прижељкујете?

 

Kада причамо о будућности, фокусирамо се на практичне ствари. Увек је добро имати идеале И веровати у одређене вредности, јер су оне кључне за остваривање било које замисли, али је, такође, битно бити практичан И све те неке идеале И вредности превести на ниво свакодневног живота, почети од малог. Тренутно је овај момент за нашу генерацију тежак али И добар. Налазимо се на прекретници између офлајн И онлајн друштва, између социјализма И капитализма, између правих И лажних вредности. Kлацкамо се. И надам се да ћемо наћи неки добар баланс.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 26 октобар 2014 13:46
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

1 Коментар

  • Nikolaus II

    Sve pohvale za tekst i Jelenu, puno uspeha u daljoj karijeri. Samo jedna mala zamerka tehničke prirode. Isključite podrazumevano pisanje veznika i u editoru koji koristite.

    Nikolaus II уторак, 27 септембар 2016 13:03 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија