Кућа Добрих Вести

Login

Виктор Лазић: „Књиге су мост између култура”

Оцените овај чланак
(15 гласова)

Виктор ЛазићБЕОГРАД - Светски путник и хуманиста Виктор Лазић поново је гост „Куће добрих вести“, a овог пута повод за разговор је његов мање познат посао – Музеј књиге и путовања „Адлигат“ који је, за сразмерно кратко време нарастао до импозантне збирке са више од 150.000 експоната.
- Сам назив Удружења, „Адлигат“, означава више књига укоричених у једне корице. То смо узели као симбол; више народа, култура, више генерација под једним кровом – као у корицама једне књиге, једног света. Ми желимо да будемо веза са собом и светом, започиње причу Виктор. - Ми смо Удружење грађана које се бави очувањем српске културне баштине. Отворили смо за јавност велику библиотеку, а ускоро ће бити отворен Музеј књиге, као и Музеј српске књижевности. Међу нашим оснивачима налази се веома много угледних књижевника, као што су Матија Бећковић, Милован Данојлић, Драгослав Михајловић...

Када је преузео породичну библиотеку Лазић, која датира још из давне 1882. године, у њој се налазило свега две хиљаде књига а данас „Адлигат“, захваљујући Викторовом залагању и многобројним донаторима у свом фонду има око пола милиона библиографских јединица у који спадa око 150.000 књига.

Легати познатих

Перо Зубац поклонио је Музеју књига и путовања свој легат. Како је дошло до таквог великодушног геста и шта то значи за вас?
- Зубац нам је подршку пружио од првог тренутка, и такође је један од наших оснивача и један од много појединаца који са нама граде овај пројекат. Веома смо почаствовани указаним поверењем и одлучни смо у намери да га оправдамо. Код нас се још налазе легати Милована Данојлића, Србе Игњатовића, породице Бешевић, професорке Илеане Чуре Сазданић, Петра Бингулца и Миодрага Живанова. Поред завештања легата, неколико појединаца је уложило огроман труд како би наша институција напредовала и расла. Помагали су нас на различите начине, поклањали нам изузетно велики број књига, а често и целокупне библиотеке како своје личне, тако и својих ближњих. Посебно се истичу књижевница Мирјана Булатовић, наш највећи појединачни донатор, професор књижевности и реторике Светлана Градинац која нам је поклонила библиотеку својих родитеља, Михајло и Вера Јовановић и Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића, Даница и Вера Леко итд.

Перо Зубац

Верујемо да смо својим радом и односом према уступљеним колекцијама, као и према донаторима, мотивисали и Перу Зубца да баш нама остави свој легат у коме су не само "Мостарске кише" једна од најлеших љубавних поема српске поезије него и више од педесет књига његове поезије, као и двадесетак антологија југословенског и светског песништва које је приредио. Иако је уговор о донацији одмах потписан, легат се преузима постепено и сукцесивно, онако како то сам Перо Зубац одреди и жели.. За легат ће од великог значаја бити његови рукописи, пре свега препис „Мостарских киша“ који књижевник посебно ради за нас. Иначе је занимљиво да је оригинал прве верзије те песме постојао само у једном примерку, који је он послао загребачком часопису на објављивање. Да песма није објављена, или да је тај примерак тад загубљен, наша књижевност би остала без једне од најлепших љубавних поема. Легат је јединствен и по предметима који ће се у њему наћи. То се пре свега односи на предмете у вези са књижевним делом овог награђиваног писца који је заступљен у свим антологијама и уџбеницима књижевности широм некадашње Југославије: оловке које је користио током писања, наочаре, комад одеће... Веома су значајне књиге са посветама других аутора Пери Зубцу, као и његови аутограми на колекцији његових књига.

У вашем фонду налази се колекција књига посвећена Љубомиру Симовићу. Шта је за „Адлигат“ посебно у вези са овим писцем?
- Љубомир Симовић је изузетан књижевник кога поштујемо и волимо, а чију подршку и искрено пријатељство уживамо од првог дана. Међу четрдесетак књига у нашој колекцији, коју је он великодушно помогао, налазе се и страна и ретка издања. Овом приликом издвајамо два издања песме „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској”; прво из 1983. године, и библиофилско, које је израдио најбољи српски дизајнер фонтова, Јовица Вељовић, у Хамбругу 1997. године, у ограниченом тиражу од 99 примерака. За ту прилику издавач је израдио и посебан фонт „Симонида”. Оба примерка која поседујемо имају посвету аутора. По нашем скромном мишљењу, ово је једна од најлепших песама српске књижевности, и уједно једна од најлепших српских молитви.

Срж музеја - експонати

Најавили сте да ће се Музеј књига отворити до следећег Сајма књига у Београду. Како теку припреме?
- Тешкоћа увек има више него довољно. Али, то не значи да ћемо одустати. И даље смо уверени да ћемо тај план остварити. Ако га и не остваримо, то неће бити тако страшно – неколико месеци пре или касније, наш музеј ће свакако угледати светлост дана. Оно што је најважније, што је срце, срж музеја, је материјал који смо сакупили. Остала је још само организација главног простора за сталну поставку.

Какви су ваши даљи планови?
- Настављамо са сакупљањем материјала и са радом на простору. План је да радимо, свим срцем, свом снагом. Да не стајемо док не створимо једну јаку институцију, још један темељ српске културе и образовања.

Музеј књига и путовања јединствен је и на нашим просторима и широм света. Због чега?
- Јединствен је по концепцији, по традицији, по оснивачима, али и по материјалу који чува. Сам назив Удружења, “Адлигат”, означава више књига укоричених у једне корице. Ми желимо да, представљајући што више народа и култура Србији, будемо мост са собом и светом, веза која истовремено представља своју културу и себи и свету. Различите културе и народе удаљених делова света, баш као и оних сасвим блиских, представљамо углавном путем књиге као универзалног медијума културе и образовања, у свим облицима

Виктор Лазић

и временским периодима. Што се тиче материјала из света, код нас се налазе читаве колекције књига о удаљеним земљама, народима и културама. Ту су и десетине будистичких молитвеника из Монголије, из Мијанмара, са Тибета и из конфучијанских манастира писаних на штапићима од бамбуса, на дрвету, са корицама од камена, па магијске књиге разних племена, на пример од костију и палминог лишћа из племена бивших људождера, ту су и књиге од свиле, онда јестиве књиге од пиринча или, пак, нејестиве – од слоновог измета! Али, ми смо и једна од ретких институција у којој се налазе богате колекције раритетних српских књига, као и посебне збирке посвећене појединим периодима српске историје и колекције књига, периодике, рукописа и предмета српских писаца. Удружење такође формира посебну колекцију књига са аутограмом аутора где тренутно имамо више од 10.000 аутограма. Основали смо и посебан огранак посвећен дијаспори, у коме се наменски сакупљају књиге и периодика српске емиграције и дијаспоре.

Поклони поверења

„Адлигат“ представљате широм региона, какви су коментари људи?
- Углавном наилазимо на све већу подршку и разумевање. То је за нас најбољи знак да смо на правом путу. Све већи број људи се придружује нашем пројекту, поверавају нам своје књиге, често читаве библиотеке. То је двострани однос поверења и веровања да заједно за нашу културу радимо један посао од изузетног значаја за будуће генерације.

Можда најдивнија вест у скорије време јесте донација 6.5 тона књига из Лондона. Опишите нам шта се и како десило да до тога дође?
- Да, то је свакако једна од највећих донација књига у протеклих неколико деценија. Донацију је послала организација Бона Фиде Студио, коју у Лондону води српска породица, између осталог и моја блиска родбина. Ради се о веома важним књигама, које су њихови издавачи и библиотеке излучили као непотребне. Међутим, те књиге, на енглеском језику, од великог су значаја за нас, пошто се, углавном, не могу наћи ни у једној институцији не само код нас, већ у региону, а представљају не само белатристику, већ и научну и стручни литературу која је и те како важна и потребна. Ова донација заправо представља темељ једне од највећих колекција књига на страним језицима у региону. У организацији, припреми и преносу донације свој допринос је дало чак петнаест појединаца, али овом приликом посебно желимо да се захвалимо Душици Вуковић-Богдановић, Ђурђији Кулхејн, Мајклу Кулхејну из Лондона и Роберту Перићу из Београда.

Почетком ове године Музеј је постао богатији за 10.333 библиографске јединице, што је велики успех. Како се то десило?
- Месец јануар 2014. године по набавци књига био је најуспешнији месец од првог оснивања Библиотеке Лазић 1882. године. За само 31 дан у нашу институцији по разним основама пристигло је 10.333 публикације из 47 различитих извора. То је респектабилна бројка којој би позавиделе и највеће библиотеке у Србији и шире. Овај успех говори како о квалитету нашег рада, тако и о огромном поверењу које смо стекли. Намеравамо да останемо на овом путу и да оправдамо свако поверење, сваку пружену књигу. Ова количина књига не само што је значајно обогатила наш фонд, него ће нам омогућити да значајно помогнемо и библиотеке са којима сарађујемо. Тако смо само у јануару другим институцијама одмах проследили више од 1.000 публикација.

Познато је да велики број књига поклањате библиотекама широм Србије, углавном школским. То је хуман гест који се не дешава често. Одакле таква идеја?
- Идеја је спонтана и природна. Пошто ми добијамо књиге од многих појединаца и институција, сасвим је нормално да онима којима су такође веома потребни штампани материјали, а пре свега сеоским или школским библиотекама, пружимо помоћ, баш као што је други пружају нама. Међутим, наша помоћ се не завршава само поклањањем књига. Основали смо посебан Библиотечки клуб Адлигата, у који могу да се учлане мале библиотеке, музеји итд. Пружамо им саветодавну помоћ, помажемо у сређивању и обради фондова, наши правници им пружају бесплатну правну помоћ. Сви смо ми на истом задатку и морамо да се међусобно помажемо. Што је свака од најмањих библиотека јача, јачи смо сви заједно, јача је наша култура, наша земља, и свако од нас.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 12 април 2014 02:17
Мирјана Бачкоња

Мирјана Бачкоња је рођена 1992. године и студент је новинарства на Факултету политичких наука, у Београду. Поред факултета редовно похађа стручну праксу у САТ Медија групи (SAT Media Groop), а "Кући добрих вести" прикључила се ради ширења лепих и оптимистичних ствари.

Воли музику и плес, јер оне повезују људе и чине их срећним, а читање је испуњава јер књига је човеку увек најбоље друштво.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија